Српска православна црква и сви верници данас славе Светог мученика Маманта. Родом из Пафлагоније, од хришћанских знаменитих родитеља, Теодота и Руфине. Родитељи су му бачени у тамницу за Христово име. У тамници је најпре умро отац, а мајка, пошто је њега родила.
Тако дакле оста новорођенче у тамници између мртвих тела својих родитеља. Но Бог Промислитељ посла ангела Свога некој племенитој удови Амији, којој се ангел на сну јави и рече, да иде у тамницу и узме дете к себи. Ама измоли од градоначелника дозволу, да сахрани умрле, а дете узе у своју кућу.
У школи Мамант показа необичну бистрину; а пошто беше код куће васпитан у хришћанском духу, па он не поштваше своју веру своју него је исповедаше пред својим врсницима исмевајући идоле. У то време цара Аврелијана жестоко су прогањани хришћани.
Незнабошци нису штесели ни децу хришћанску. Маманту беше 15 година, када би изведен пред цара. Рече му цар, да се бар само устима одрече Христа, на што му Мамант одговори: „ни срцем ни устима не ћу се одрећи Бога и Цара мога Исуса Христа.“
Цар нареди да га туку, свећама пале, и на крају га бацише у море. Но анђел Божји га спасе и одведе на гору високу, близу Кесарије.
Ту је он живео у самоћи и молитви. Од његове светости дивљи зверови су се питомили. Најзад и ту буде пронађен од гонитеља и поново на муке стављен.
Победивши и силу огња и дивљих зверова Мамант свети би прободен трозубцем од некога жреца идолскога. И тако предаде душу своју свету Богу, коме је веран остао у свима мукама. Од његових моштију догодише се многа исцелења болних.
kurir.rs