Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је у Баку-у да Србија у наредних месец дана очекује усаглашавање и формализовање основних одредби и комерцијалних услова за изградњу гасне електране код Ниша, оцењујући да је реч о пројекту од стратешког значаја за енергетску стабилност земље, развој југа Србије и будући раст потрошње енергије.
Током разговора са представницима Владе Азербејџана и енергетске компаније СОЦАР, Ђедовић Хандановић је истакла да се паралелно ради на дефинисању рокова за пројектовање и изградњу овог важног енергетског објекта, уз план да електрана буде завршена до 2030. године.
– Намеравамо да у наредних месец дана усагласимо и формализујемо основне одредбе и комерцијалне услове за изградњу гасне електране, рокове за пројектовање и изградњу. Са завршетком гасне електране 2030. године, потрошња гаса би се додатно повећала. За рад електране годишње треба 600 милиона кубика гаса, чиме бисмо уједно максимално користили и капацитет гасног интерконектора Србија–Бугарска. Договорили смо редовне састанке наших техничких тимова у Београду и Бакуу како бисмо што пре затворили сва отворена питања, навела је министарка.
Она је нагласила да ће нова гасна електрана бити знатно ефикаснија од постојећих гасних капацитета, са нижим трошковима производње и мањим емисијама, што је чини важним ослонцем за стабилно снабдевање електричном енергијом у годинама које долазе.
Ђедовић Хандановић је поручила да је овај пројекат већ препознат као приоритетан у стратешким документима државе и програму „Србија 2030“, али и да његова важност додатно расте због очекиваног повећања потрошње енергије, посебно у контексту шире употребе вештачке интелигенције и развоја дата центара.
– Поред додатне енергетске сигурности, припремамо се и за очекивани пораст потрошње енергије, а у вези са већом употребом вештачке интелигенције и изградњом дата центара, навела је министарка.
Говорећи о локацији будуће електране, она је објаснила да је Ниш изабран због своје директне ослоњености на интерконекцију Србија–Бугарска, чији капацитет износи 1,8 милијарди кубних метара годишње, као и због повезаности са гасоводом Балкански ток.
Посебно је указала и на додатне правце снабдевања који би у наредним годинама требало да појачају енергетску сигурност Србије.
– Додатну сигурност даје могућност снабдевања утечњеним природним гасом из правца Северне Македоније и Грчке, преко интерконектора које планирамо да завршимо до 2028. године, истакла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је нагласила и да изградња гасне електране неће имати значај само за енергетику, већ и за привредни развој југа Србије, јер ће пројекат отворити простор за укључивање домаћих компанија, обезбедити нови извор електричне енергије за индустрију и омогућити додатни извор топлотне енергије за град Ниш.
Према њеним речима, изградња овог постројења представља и први заједнички подухват ЕПС-а, Србијагаса и азербејџанског СОЦАР-а, при чему ће управо те компаније бити носиоци активности на припреми техничке документације.
– За Србију је посебно важно то што Азербејџан, преко компаније СОЦАР, у овом пројекту не учествује само као снабдевач гаса, већ као стратешки партнер у развоју производног капацитета, поручила је министарка.
Подсетила је и да је Азербејџан стратешки партнер Србије у области енергетике и прва земља са којом је Србија успела да диверсификује снабдевање природним гасом. Како је навела, испоруке гаса из Азербејџана удвостручене су од почетка сарадње пре три године, а прошле године износиле су око два милиона кубика дневно, чинећи највећи део трговинске размене две земље.
Ђедовић Хандановић оценила је да односи Србије и Азербејџана настављају да се развијају уз снажну политичку подршку на највишем нивоу, истичући да ће нова директна авио-линија између Београда и Бакуа, као и предстојеће посете званичника, додатно ојачати сарадњу две земље.
– Србија и Азербејџан су две пријатељске земље које своје односе брижљиво граде и стално унапређују. Драго ми је да смо данас покренули разговоре о заједничком подухвату изградње гасне електране код Ниша, који ће дугорочно ојачати и продубити нашу стратешку сарадњу, као и енергетску безбедност Србије, рекла је министарка.
Током састанака у Бакуу, Ђедовић Хандановић разговарала је са министром финансија Азербејџана Сахилом Бабајевим, министром економије Микаилом Џабаровим, председником компаније СОЦАР Ровшаном Наџафом и министром енергетике Парвизом Шахбазовим. У разговорима је било речи и о енергетској ситуацији у Европи и Азији у условима рата на Блиском истоку, као и о последицама тог сукоба на руте снабдевања гасом и нафтом, цене и доступност енергената.
Редакција Ниш ТВ
nistv.rs