Пре нешто више од годину дана Филозофски факултет у Нишу претворен је у политички штаб блокадерско-пленумашког покрета. Тада се поред дела однарођеног наставног особља, у блокадерску машинерију укључио и део административних радника, који су уместо обављања свог посла подржавали паралисање наставе и нормално функционисање ове високошколске установе.
Као пример посебно скандалозног понашања ненаставног особља може се узети случај радника Рачунарског центра Филозофског факултета Николе Јовића. Он је присталице власти поредио са „чланковитим глистама“, а према сведочењима запослених био је један од најактивнијих учесника блокадерских активности. Како тврде извори са факултета, о томе постоје мејлови и интерна комуникација која показује како је организована подршка блокади рада установе.

Према тврдњама више запослених, Рачунарски центар Филозофског факултета и данас наставља политичко деловање супротно Закону о високом образовању. Преко службене мејлинг листе на Филозофском факултету омогућава се оглашавање блокадерско-политичких групација, међу којима и такозваног „Слободног универзитета“. Све то дешава се уз прећутно одобравање управе факултета на челу са Владимиром Јовановићем.
Ништа мање спорно деловање није забележено ни у другим факултетским службама. Шефица Службе за наставу и студентска питања отворено је подржавала иницијативу Наталије Јовановић и пленумаша да се обустави настава и факултет практично стави у стање потпуне блокаде ради остварења политичких циљева.

Сведоци наводе и сцене које су многе запослене оставиле у неверици. У јеку блокаде у дворишту факултета куван је пасуљ за учеснике политичких протеста, а дегустирали су га чланови факултетске управе и администрације, међу којима и Александра Ристић.
Ако имамо у виду да је буџет Филозофског факултета у Нишу за 2025. годину изнисио близу милијарду динара, посебно је проблематично то што су поједини административни радници Филозофског факултета у Нишу, (који примају плате из буџета Републике Србије!), у радно време уместо да обављају своје службене дужности учествовали у политичким активностима и подржавали блокаду рада установе.
За овакво понашање у већини западних земаља следиле би дисциплинске мере, озбиљне финансијске санкције и откази. На Филозофском факултет, међутим, носиоци обојене револуције су данас на високим функцијама и активно учествују у блокадерско-пленумашкој политичкој кампањи против одлука Владе Србије, против сопствене државе и српског народа.
Зато се неминовно намеће питање: да ли је држави потребан факултет на којем запослени, за милијарду динара годишње, уместо да образују младе, користе катедре као политичку бину за индоктринацију студената и вођење кампање против државних одлука.
snagajuga.rs