Вода носи посебну снагу
У зору на Ђурђевдан, док се над Хомољским планинама тек помаљају први зраци сунца, пут води ка месту где вера и обичај иду руку под руку.
Испред манастира Горњак из ,,XIV“ века, прве задужбине Лазара Хребељановића, већ се окупљају људи из разних крајева Србије, упркос кривудавом и захтевном путу који вијуга између стена и долина. Привучени причама које се преносе генерацијама, али и личним искуствима, долазе са истом жељом – да захвате воду са извора за који се верује да носи посебну снагу.
У залеђу цркве манастира Горњак, на месту где стрме литице додирују њене темеље, током ноћи вода се смешта у мало удубљење у стени, природно и ненаметљиво као да је ту одувек била.
Стене најближе удубљењу влажне су, али без пукотина кроз које вода може да се пробије.
Немогуће је открити начин на који она испуњава локвицу, нешто већу од шаке. Као да заправо навире из ситних пора наборане коже прастарог камена. Мистерија засад није разоткривена, а оно што посебно интригира је чињеница да се вода појављује сваке године баш на Ђурђевдан.
А изнад извора, високо уз литицу, пећина испосница светог Григорија Синајита, оснивача манастира, чије мошти као да бдију над чудесним местом.
До изградње манастира Горњак довео је сусрет светог Григорија, једног од седам српских испосника који су са Синаја крајем ,,XIV“ века стигли у наше крајеве, и кнеза српског Лазара Хребељановића. Импресиониран мудрошћу монаха, кнез Лазар је одлучио да на месту испод пећине у којој је обитавао стари испосник подигне манастир као знак захвалности што је упознао тог светог човека. И тако је, 1379. године, прислоњен уз камените врлети планине, настао храм Ваведења Пресвете Богородице – манастир Горњак.
Подигнут у стеновитој чељусти клисуре у прво време носио је име Ждрело, а тек је касније по оштром горском ветру добио име Горњак. Свети Григорије је био први игуман манастира, али нажалост веома кратко. Умро је 1380, а његове мошти су и данас у пећини изнад чудотворног извора. Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ, 1968. године манастир је постао женски и тада је почела његова ренесанса, некако упоредо са легендом о мистериозном извору.
Благодети лековите ђурђевданске воде осетили су многи. Тврде да највише помаже у лечењу очних обољења, иако за то, наравно, нема званичне потврде. Вода из удубљења узима се пажљиво, кашичицом или пипетом, а многи се, пазећи на сваку кап, умивају на лицу места.
Као што је непознато порекло овог извора, исто је тако мистерија и време када се први пут појавио. Некадашња игуманија Маленија, једна од оних особа које оставе свој печат на свакоме кога сретну, причала је да је у време када се сестринство, 1968. године, из манастира Лешо код Тетова иселило у Горњак, извор већ постојао и да им је већ при доласку указано на његова лековита својства. Од тада, причала је мати Маленија, извор се редовно појављује на Ђурђевдан, чак и у годинама највећих суша.
Заправо, не би требало да буде претерано тешко открити одакле потиче лековита вода и каква су њена својства. Али, како објаснити чињеницу њеног периодичног појављивања, и то управо на Ђурђевдан? Можда је то управо један од доказа да су шеме природних циклуса исцртане нама необјашњивим системом, или знак да се у природи, ипак, ништа не дешава пуким случајем. Такође, само место где се извор необјашњиво појављује наводи на размишљање о утицају мистериозне енергије, далеко моћније од материјалне природе. А ако већ нема рационалног објашњења, преостаје само да се загонетна појава назове – чудо.
Ђурђевдански извор у манастиру Горњак пркоси строгим законима геологије која тврди да је његову појаву могуће објаснити једноставно – природним резервоаром у срцу планине и ротацијом земљине кугле која га једном годишње доводи у положај да кроз невидљиве пукотине у стени излије свој садржај у природно удубљење.
24sedam.rs