Снежана из нове збирке песама нишке књижевнице Миње Илијеве нема седам патуљака. Иза тог необичног наслова крију се успомене на школске другарице, жеља да се познате бајке испричају другачије и уверење да књижевност за децу треба да донесе радост. Књигу „Снежана без патуљака“ ауторка је представила у оквиру Дечје недеље, уз поруку најмлађима да не журе да одрасту.
Када је бирала наслов нове збирке, Миња Илијева није мислила само на јунакињу чувене бајке. Мислила је и на Снежане које је познавала — другарице из школе, комшинице и пријатељице. Од једног обичног имена настала је прилика за игру, али и за преиспитивање прича уз које одрастају генерације.
– Узела сам тај назив зато што сам у животу имала много школских другарица, комшиница и другарица које су се звале Снежана. Сви знају бајку о Снежани и седам патуљака. Ја сам намерно хтела да ставим Снежану без патуљака, која ће једног дана имати „патуљке“, односно децу када се уда – објашњава ауторка.
У тој игри са познатим ликовима има и њеног отпора према суровости која се провлачи кроз поједине бајке. Смрт, убиства и застрашујући призори нису оно што жели да понуди најмлађим читаоцима. Зато у својим песмама познате приче окреће у другом правцу, тражећи простор за ведрину и другачији поглед.
– На неки начин сам хтела и да мало демистификујем бајке. То се и у неким мојим песмама види – каже Илијева.
А у њеном песничком свету има места и за једног необичног мађионичара. Инспирација за тај лик дошла је из стварног живота, од човека који је наступима увесељавао децу. Његова чаролија била је управо у томе што најављени трик крене непредвиђеним путем: уместо зеца, из шешира се појави корпица, па затим још мања.
– Његове мађионичарске вештине окренуте су у другом правцу, да се сви смеју. Не дешава се оно што он каже да ће да створи, него нешто друго. То је толико забавно и смешно да сам и ја уживала и смејала се из свег гласа када наступа – прича књижевница.
Такав мађионичар добио је место и у стиховима, где му се дете обраћа за помоћ због лоше оцене. Школске бриге, машта и хумор сусрећу се у песмама које су блиске дечјем искуству.
Писање за најмлађе за Мињу Илијеву није било успутно скретање у књижевном раду. Прве песме објавила је још као ученица, у седмом и осмом разреду, а дечјој књижевности посветила је највећи део свог стваралаштва. Њене приче објављиване су у часописима за децу, монодраме и представе извођене у више градова, а дела уврштена у антологије, међу којима су „Књига радости“ Андреја Фазилевског и „Кад срце засветлуца“ Пере Зупца.
Ипак, када говори о томе шта је највише везује за овај посао, на првом месту су деца.
– Ретко ко има привилегију да буде целог живота са децом. Ја сам и даље са децом и то ми много значи. Човек се поред њих осети као да је и сам дете. Или је можда ствар у томе што никада нисам успела сасвим да одрастем – каже она.
Управо у том сачуваном дечјем погледу налази искреност неопходну за писање. Жели да песма има поруку, али да се она до читаоца пробије кроз осмех.
– Увек желим да моја песма нешто каже, да има неку поруку, али и да их насмеје. Мислим да је смех много важан – истиче Илијева.
Радост јој је донело и признање „Сићевачке визије“, које је, како каже, примила потпуно изненађена. За Сићевачку књижевну колонију везују је деценије рада, сусрети са писцима и успомене на мештане који су помагали да се она одржи и у тешким временима.
– Тридесет пет година није мало, то је читав један живот – каже књижевница, подсећајући да без помоћи мештана, током ратних година, инфлације и несташица, колонију понекад не би било могуће организовати.
Док нова збирка стиже до читалаца, нове приче већ настају. Једна од њих води ка ванземаљцима са Марса, подстакнута свакодневним питањем: „Шта то радиш, као да си пао с Марса?“ У штампи је и њен роман за одрасле „Тамо горе“, инспирисан искуством бриге о старијој комшиници.
А најмлађима, на страницама „Снежане без патуљака“, оставља позив да сачувају време за машту, љубав и игру:
„Не журите да порастете! Заљубљујте се сто пута на дан – у сунце, цвет и цео свет, али највише – зна се у кога. Растежите детињство као жваку да што дуже траје, зато што је оно најслађе.“
View this post on Instagram
snagajuga.rs