На 15. Фестивалу књижевног стваралаштва на народном говору „Преображењско појање“ Негослави Станојевић припало је јубиларно признање Фестивала за књижевно стваралаштво и афирмацију народног говора „Ранка Ранђеловић“. За ауторку која је значајан део свог стваралаштва посветила дијалекту, ово признање представља потврду дугогодишњег рада на очувању речи којима су говориле генерације људи са југа Србије.
Ово није прво признање које је Станојевићева добила на „Преображењском појању“. Њено стваралаштво већ је препознато на Фестивалу који окупља писце опредељене да своје приче, песме, сећања и животне слике сачувају управо онако како су настале – на народном говору.
– Награда коју сам добила на овогодишњем „Преображењском појању“ носи име Ранке Ранђеловић, покојне ауторке која је такође писала на народном говору. Односи се на допринос пропагирању заплањског говора и за свеукупни рад на пољу книжевности на народном говору. Није једина, било их је више у протеклих неколико година. Споменућу само награду за поезију, и другу, која ми је изузетно драга када сам на овом фестивалу била апсолутни победник, јер сам добила прву награду и за поезију и за прозу – каже Негослава Станојевић.
Иако је касно почела да се бави писањем, јер је дуги низ година била новинар „Народних новина“, Негослава Станојевић је већ написала три књиге на дијалекту: „Јоште чекам тај реч да ми рекне“, „Благ реч“ и „Јоште чекам тај реч да ми рекне и друге приче“, а у припреми је четврта под називом „Киримџијске приче“. Својим стваралаштвом она показује да завичајни говор није препрека књижевности, већ њено богатство. У таквим делима речи не служе само да испричају причу. Оне са собом носе време, поднебље, карактер људи, њихов хумор, муку, радост и начин на који су разумели свет око себе.
Управо је то једна од највећих вредности књижевног стваралаштва на дијалекту. Када нестане нека стара реч, изрека или начин казивања, не губи се само део речника. Са њима полако ишчезавају и делови колективног памћења једног краја.
Зато писати на дијалекту данас значи много више од књижевног избора. То је својеврсно чување нематеријалне културне баштине. Оно што се некада природно преносило са старијих на млађе генерације данас све чешће остаје забележено управо захваљујући писцима који народни говор уносе у књиге.
– Оно што ми је посебно драго, јесте чињеница да људи читају моје књиге. Не само људи из Заплања и Србије, већ и из бивших република, и што многи од њих разумеју шта пишем. Читати овакве књиге није нимало лако, нарочито ако човек није из тог краја. Они, који се потруде, на крају схвате да је мисао изречена на дијалекту далеко концизнија, и да се бележи са мањим бројем речи него у књижевном језику – објашњава нам Негослава.
Дијалекти су сведочанство о томе одакле долазимо. У њима су породичне приче, разговори из старих кућа и дворишта, сеоски послови, обичаји, досетке и животне мудрости које често немају потпуно исти смисао када се преведу на стандардни језик. Због тога њихово место у књижевности није само оправдано већ и драгоцено.
– Моје приче нису времески ограничене, постоје приче из веома далеке прошлости које сам слушала од својих најстаријих предака, постоје приче из касније прошлости, а постоје и приче из садашњости. Све актуелне теме – почев од међуљудских односа, од услова живота и рада, од тога како су се мучили, како су стварали, како су стицали, како су поштовали снаје, свекрве, све чланове породице, однос унука и деце према родитељима – све је то смештено у мојим књигама и изговорено баш онако, како га изговарају људи заплањског краја, каже Негослава.
Стваралаштво Негослава Станојевић управо на томе почива – да народна реч не остане само успомена оних који је још памте, већ да буде записана и остављена онима који долазе.
Јубиларно признање „Ранка Ранђеловић“ зато се може посматрати и шире од награде једном аутору. Оно скреће пажњу на све ствараоце који дијалекат чувају од заборава и потврђује значај „Преображењског појања“ као места на којем народни говор не припада прошлости, већ наставља да живи кроз савремено књижевно стваралаштво.
Јер језик једног краја није само начин на који његови људи говоре. То је начин на који памте, осећају и препознају ко су.
snagajuga.rs