Министар културе Никола Селаковић отворио је данас Павиљон „Србија“ на 61. Међународној изложби савремене уметности Бијенала у Венецији, где нашу земљу представља поставка „Од голготе до васкрса” уметника Предрага Ђаковића.
Том приликом Селаковић је истакао да је у Србији венецијанско Бијенале јасно препознато као један од најважнијих догађаја на међународном плану и да је сваке године то изванредна прилика за подсећање на визионарску снагу кнеза Павла Карађорђевића, који је 1938. године иницирао куповину простора у Венецији, захваљујући којој Република Србија данас има овај диван павиљон.
– За све учеснике на изложби, као и посетиоце, ово је једна од глобално најзначајнијих културних манифестација. На Бијеналу се размењују креативна искуства и инаугуришу вредности на највишем нивоу уметности. Бијенале је прилика да се прикажу сведочанства или поставе питања која некада најављују нове хоризонте мишљења и доживљаја, нове епохе, што је јамачно једна од најважнијих улога савремене уметности, посебно у сусрету са многобројним изазовима данашњице, рекао је Селаковић.
Према његовим речима, изложба „Од голготе до васкрса“ уметника Предрага Ђаковића и кустоса Томаша Коуделе одговара на тему коју је дефинисао уметнички директор 61. Бијенала уметности у Венецији Којо Куоха „У молским кључевима” кроз индивидуално искуство, колективно памћење и универзалну људску судбину.
– У том осветљењу, Предраг Ђаковић својим визуелним приказима, тихим и јаким сведочанствима, пропитује однос историје и идентитета. Он нас суочава са процесима у којима се човек обликује и преобликује силама историје. Истовремено, он својом музиком и извођењем уверљиво тумачи свет историјске трауме Европе, а чини и нешто бескрајно више. Он показује да смисао људске историје извесно у целини лежи у том тренутку од Голготе до Васкрса. То је тренутак у коме се одлучује судбина света и наших душа, указао је Селаковић и додао:
– Тако се, у сусрету са овом изложбом, историја откључава у нама, као наша историја, историја људског рода која обавезује. Да се не остане нем на ревизионизам, фалсификовање и скрнављење искуства историје патњи и узвишености. Она обавезује на одбрану културе и истине од сваког кривотворења. Она обавезује на слободу, на достојанство, на веру, наду и љубав, нагласио је Селаковић.
Истовремено, министар Селаковић се осврнуо на критике, чак и говор мржње које су поставци упућене и пре отварања, што је још један доказ њене важности.
– На страну очигледност безобзирне критике дела без икакве обавезе да се са њим макар упознају, на страну чињеница да без основа насрћу и на аутора којег не познају, на страну и то да етикету клијентелизма најрадије користе управо клијенти, онда када наступају у име интереса клике коју заступају, али не може се занемарити да све наведено говори много више о њима него о аутору, поручио је Селаковић.
Истакао је да аутентична универзалност извире из посебности искуства једног колектива, народа, а да је негирање овог елементарног увида само бојни поклич аутошовинизма или провинцијалности, којима нема места у озбиљном приступању уметности.
– У тој матрици, космополитизам се доказује речником колонијалне подређености, како би се у маниру култур-расизма повукла јасна линија према ‘оним другима’ који су по природи мање вредни. На жалост људи добре воље, ефекти унижавања јавног говора неретко представљају увертиру у још горе облике угрожавања. На жалост критизера и аутошовиниста, дело Предрага Ђаковића, као и сва уметност уосталом, говориће за себе, сада када је представљено на Бијеналу уметности, закључио је министар Селаковић.
Честитајући аутору, кустосу, комесару и реализаторима, Селаковић је отворио павиљон „Србија“ и позвао посетиоце да обиђу изложбу која сведочи о томе да уметност има свест о сопственој одговорности у суочавању са најтежим питањима нашег времена.
На свечаном отварању Павиљона „Србија“ обратили су се Тамара Вучић, супруга председника Републике Александра Вучића, кустос изложбе Томаш Коудел и уметник Предраг Ђаковић.
Дело Предрага Ђаковића спаја индивидуално искуство, колективно памћење и универзалну људску судбину одговором на тему 61. Међународне изложбе уметности Бијенала у Венецији 2026. године уметничког директора Којо Куох (Коyо Коуох), која је предложила пројекат под називом „У молским кључевима“ (Ин Минор Кеyс). У Павиљону Републике Србије на 61. Бијеналу у Венецији уметник Предраг Ђаковић представиће циклус радова који пропитују однос историје и идентитета, отварајући питање како појединац опстаје под притиском прошлости и идеологије.
Поставка у павиљону „Србија“ конципирана је као „простор тишине“, односно амбијент у којем посматрач улази у дијалог са сопственим сећањем, страховима и одговорношћу. Установа-реализатор учешћа Републике Србије је Музеј савремене уметности у Београду (МСУБ) са Фондацијом МСУБ, кустос је Томаш Коудел, асистент кустоса Олга Чучковић, а комесар наступа Иван Милошевић, в.д. директор Музеја града Београда.