У Европској кући у Нишу данас су представљени резултати Истраживачке студије „Анализа постојећих зелених површина у двориштима школа и вртића у Нишу“, израђене у оквиру пројекта „Зелене урбане оазе – модел за климатски адаптивније и отпорније школе и вртиће“.
Студија обухвата анализу 12 вртића и 34 основне и средње школе на територији Ниша, са циљем да се утврди стање зелене инфраструктуре, препознају проблеми и предложе мере за унапређење климатске отпорности образовних установа.
Катарина Стојковић из Градске управе за локални економски развој и инвестиције истакла је да је данашњи догађај организован како би јавности били представљени резултати студије, али и наредни кораци у реализацији пројекта.
– Циљ студије био је да се кроз детаљну анализу школских и вртићких дворишта уочи шта је потребно урадити како би се унапредила зелена инфраструктура и самим тим повећала климатска отпорност нашег града. Посебно је важно што су циљна група овог пројекта деца и млади, јер желимо да од најранијег узраста развијамо еколошку свест и одговоран однос према климатским променама, рекла је Стојковић.
Она је додала да ће једна од првих конкретних активности бити реализована у Основној школи „Мирослав Антић“, где ће бити тестиран систем подземног наводњавања као пилот-пројекат.
Пројекат реализује Град Ниш у партнерству са удружењем грађана „Зелени кључ“, у оквиру заједничког УН програма „ПРО – Локално управљање за људе и природу“, уз подршку Владе Швајцарске и у сарадњи са Владом Републике Србије.
Председница удружења грађана „Зелени кључ“ Оливера Милошевић нагласила је да је студија по први пут анализирала дворишта школа и вртића као важне просторе за прилагођавање климатским променама.
– Истраживање је потврдило да је неопходно одрживо и планско управљање школским двориштима и двориштима вртића. То су простори који имају велики потенцијал да постану праве зелене урбане оазе и допринесу већој отпорности града на климатске промене, истакла је Милошевић.
Према њеним речима, студија је обухватила анализу зелених и слободних површина, спортских терена, дечјих игралишта, као и еколошких, друштвених и економских аспеката одрживог развоја.
– Закључак је да је потребно систематски приступити одржавању и унапређењу ових простора. Неопходно је пажљиво планирати избор биљних врста које ће бити отпорне на измењене климатске услове, као и унапредити системе за наводњавање, међу којима су и системи кап по кап, навела је председница удружења.
Као пилот-локација изабрана је Основна школа „Мирослав Антић“, једна од школа са највећим дворишним комплексом у граду.
– Школа располаже великим зеленим површинама, али и значајним простором који може бити додатно оплемењен. Планирамо формирање баште зачинског и лековитог биља, садњу врста отпорних на климатске промене, као и новог дрвореда који ће обезбедити додатну сенку. Разматра се и примена концепта урбаних шума, који доприноси биодиверзитету, побољшању квалитета ваздуха и приближавању природе деци, истакла је Оливера Милошевић.
Учесници скупа поручили су да резултати студије представљају основу за израду будућих планова озелењавања школских и вртићких дворишта, са циљем стварања здравијег и отпорнијег урбаног окружења за најмлађе становнике Ниша.
snagajuga.rs