Карикатуре Марије Илић сваког јутра буде лепа осећања код Нишлија, уз шаљиве текстове који зраче оптимизмом

Марија Илић је слободна уметница, члан Удужења ЛУНА, типична представница нишког темперамента и увек ведра и насмејана особа. Оптимизам који шири својим карикатурама на друштвеним мрежама нема цену, јер свима који је прате шаље добре вибрације, уз добро јутро и неизоставну кафицу. А свака карикатура је пропраћена шаљивим и саркастичним текстом.
– На карикатурама сам углавном ја. Прво се шалим на свој рачун, понекад на рачун свог супруга и сина, а ако ми дозволе пријатељи и комшије, онда и на њихов. Моје карикатуре су сличице из свачијег живота, мог и вашег. Да ли сте били у куповини, да ли сте скували ручак, да ли радите са децом, идете ли на посао, које лепе или ружне ствари вас прате сваког дана – буквално све што ми падне на памет ставим на папир и на рачун тога се нашалим. Понекад слушам и своје пријатеље, па ми идеје тако надолазе. Једноставно – живот, живот обичног човека који преламам на шаљив начин, како би нам и лоше ствари изгледале смешно, и како бисмо се насмејали свакој животној ситуацији, прича нам Марија.
Сваки занимљив тренутак током дана заслужује место на Маријиној карикатури. Дневно настану барем три до четири. Не продаје их, већ их поклања пријатељима и родбини, а радо се одазива и на сваку хуманитарну акцију. Оно што жели је да обоји живот ведрим бојама и труди се да људима пренесе ведрину и пружи им нешто лепо.
Поред карикатуре, Марија се бави и картон-арт техником, односно уметности на картону.Каже да јој ни сликање није страно, будући да је одрасла у уметничкој породици.

– Мој тата је сликао и ја сам расла уз штафелаје и боје платна. Врло рано сам почела и ја да „мажем“, то ме је привукло, али нисам нашла себе у сликарству. Вратила сам се оловци и меканим пастелима. Почела сам да радим за децу и вртиће, и тако су настале и прве карикатуре, каже Марија.
Маријина уметност сазрева заједно са њом, заправо је њено огледало и њена одећа. Љубав и доброта су њено животно мерило и пут. Она нас подсећа да је „лепа мисао – лепо дело, лепо дело – леп живот, а леп живот је користан и другима и себи“. О томе сведоче бројни позиви на колоније карикатуре, и понуде да илуструје књиге, часописе, али и ослика зидове бројних институција.
Најбитније у причи је – да је Нишлије препознају и да им свакога дана измами осмех на лице и добро расположење, које свима нама толико недостаје.
snagajuga.rs