У самом срцу Ниша, у Јеронимовој улици, постоји место које већ деценијама није само кафана, већ својеврсни чувар градске традиције. Кафана „Шећер мала“ је простор у коме се сусрећу старе нишке приче, мириси домаће кухиње, звуци староградске музике и дух боемског живота по коме је град некада био препознатљив.
Назив није случајан. „Шећер мала“ носи име по некадашњем делу града, али и по улици у којој се налази. Управо та симболика чини да свако ко закорачи у кафану има осећај као да је ушао у неко друго време – у доба када су кафане биле места разговора, пријатељстава, песме и доброг залогаја, а не само ресторани.
– Шећер мала је одувек била кафана у коју се није долазило само да се једе, већ да се разговара. Када видите сталне госте који се поздрављају по имену, добијате утисак да сте ушли у нечију дневну собу, а не у угоститељски објекат.
Сам чин уласка у стару кафану многима значи излазак из свакодневице. Телефон се мање гледа, разговор постаје важнији, време као да спорије пролази – каже Зоран Стаменковић, власник кафане.
Према предању које негују садашњи домаћини, кафана је настала осамдесетих година прошлог века, а први власник био је познати угоститељ кога су Нишлије памтиле као деду Кикија. Кажу да су управо овде многи касније успешни нишки угоститељи направили своје прве кораке, учећи занат и градећи љубав према гостопримству.
Када се уђе у „Шећер малу“, прво што привуче пажњу није раскош, већ топлина. Дрвени намештај, зидови украшени старим фотографијама и предметима који подсећају на прошлост, мирис роштиља и домаћих јела, као и пригушена светлост, стварају атмосферу због које гости често остају дуже него што су планирали.
Старији Нишлије памте време када је ова кафана била једна од првих етно кафана у граду. Прича се да су некада, док је камин пуцкетао, гости сами ложили ватру, да су се песме певале до дубоко у ноћ, а да су свеће често биле једино осветљење. Управо су такви детаљи створили препознатљиву боемску атмосферу која је „Шећер малу“ издвојила међу нишким кафанама и која се и дан-данас негује.
– Четвртком и петком имамо музику, стару музику која прија свим генерацијама. Сви се сете фијакера и трамваја када наши „шећермалци“ засвирају и запевају староградску музику. Ово је место где свраћају и млади, навикли на сасвим другачији амбијент. Али, када једном сврате, враћају се поново. Воле да седе увече дуже и осете шта је романтика прошлих времена, прича нам Зоран.
Шећер мала је и место у које, по препоруци Нишлија, свраћају и туристи.
– Долазе туристи из суседних земаља, често из Русије, зато што им прија атмосфера у којој се негује дух словенских народа. Обично гледају старе слике, питају шта би у Нишу могли да обиђу, па им ми будемо помало и туристички водичи. А у нашем граду итекако има шта да се види, само што ми Нишлије то не примећујемо, и увек нам је лепше негде на другом месту, уз осмех нам прича Зоран Стаменковић.
Иако је ентеријер током година обнављан, настојало се да се сачува препознатљив дух старог Ниша. Данас је простор прилагођен савременим гостима, али без одрицања од традиције. За многе Нишлије, управо је то највећа вредност ове кафане – осећај да град није изгубио своје место окупљања.
На менију доминирају јела српске и нишке кухиње. Од телеће чорбе, шкембића у сафту и телеће главе, преко јагњетине испод сача, овчијег гулаша и роштиљских специјалитета, па све до сезонских салата и домаћих предјела, све је припремљено по рецептима који се преносе годинама. Уз добар залогај готово је неизоставна чаша домаће ракије, пиво или вино, баш онако како то доликује правој кафани.
– Увек се прво крене од мезетлука, јер је то обичај у Нишу, па онда роштиљ и специјалитети нишког краја, и југа Србије. Добра ракијица је обавезна, јер отвара апетит, како кажу наши стари.
Ништа мање важни нису ни људи. Конобари ће вам често препоручити јело као да сте дошли у њихову кућу, а не у ресторан. Стални гости се међусобно познају, поздрављају и неретко заједно запевају када музичари засвирају староградске песме. Управо због те непосредности многи кажу да је „Шећер мала“ више од угоститељског објекта – она је део нишког идентитета.
У времену када многе старе кафане нестају пред модерним локалима, „Шећер мала“ успева да опстане захваљујући управо ономе што је одувек красило добре кафане – домаћинској атмосфери, традиционалној кухињи и искреном односу према госту. Зато није необично што је и данас једно од омиљених места како Нишлија, тако и бројних посетилаца који желе да осете аутентичан дух града.
Сви знамо да су кафане одувек биле много више од места за ручак. У њима су се доносиле важне одлуке, склапала пријатељства, славиле победе и певале песме које се памте читав живот. „Шећер мала“ је једна од ретких која ту традицију и даље успешно чува, подсећајући да се прави дух Ниша најбоље упознаје управо за кафанским столом.
View this post on Instagram
snagajuga.rs