Спомен костурница у рову ниште Тврђаве, подигнута на месту масовних стрељања и вешања српских родољуба, учесника Топличкког устанка 1917. године од стране бугарске окупаторске војске у поробљеном Нишу.
У скрајнутом делу нишке Тврђаве, у делу старих османских ровова, кроз магловито и хладно јутро промања се силуета споре колоне. Крећу се, више тетурају, у дугачкој колони, једни иза других… везани ланцима, канапима, праћени лавежом паса, сочним псовкама на језику који разумеју, сви различитих доби. Гладни, промрзли, а многи и са видљивим знацима мучења, пореране одеће, боси. Српски таоци иду ка свом коначном одредишту, после вишенедељног затварања и мучења у апсани нишке Тврђаве од стране злогласних бугарских мучитеља, окупаторских војника који желе избрисати и помен српског имена. Зима 1917. године. Топлички устанак је у пуном јеку, десетине хиљада Срба, свих узраста дигло се на оружје, од Дрине до Старе планине и Тимока, од Власине до Мораве, са центром у Топлици и Јабланици. Једини устанак у поробљеној Европи у Првом светском рату. Одмазде бугарских и аустроугарских војника су страшне, окрутне и масовне.
И данас постоји спомен обележје у Нишу које свеочи o тим страшним данима српске прошлости. Некада симбол незаборава и одате поште величини жртве за слободу Србије, данас скрајнуто у тмини заборава, немара (не)достојних потомака оних чије кости леже у бетонској гробници, као вечно сведочанство и огледало мере нашег достојанства. Спомен костурница на месту стрељања и вешања учесника Топличког устанка 1917. године подигнута је управо на оном месту на коме је било главно губилиште, у северо-западном делу рова нишке Тврђаве, код Капије смрти.
Спомен костурница је скромних димензија, складно сведена уз саме зидине нишкога града. Састоји се од централног правоугаоног дела, са лучним отвором за саму костурницу, која лежи на заједничком постољу. Изнад полутружне нише која надвисује саркофаг саме костурнице налази се натпис: ЗНАНИ И НЕЗНАНИ. Лево и десно од нише са костурницом налазе се два степенасто сведена крила, обележавајући дужину зида крај кога су стајале жртве приликом погубљења.
Целу костурницу надвисује крунисани двоглави орао (основни елемент државног грба) у полету, са благо спуштеним главама (симбол жалости), док му је на прсима државни штит Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, подељен на три једнака дела, симбола три племена једног народа, јасно показујући алузију да се ове жртве налазе у темељу нове државе, али и да их држава није заборавила, одајући им заслужену почаст и вечни спомен херојској жртви за слободом. Томе сведочи и натпис који се налази испод двоглавог орла – државног грба, на прочељу костурнице: ЗА ОТАЏБИНУ. Изградњу Спомен костурнице су спровеле инжењеријске јединице нишког гарнизона.
На централном правоугаоном делу 1931. године је постављен рељеф изливен у бронзи, рад вајара Славка Милетића, са приказом мушкарца везаног ланцима, поред кога се налазе стрељане српске жртве.
Српски заточеници у Тврђави су били смештени у казаматима, затвору („апсани“) и објекту данашњег Историјског архива. Одатле су у групама одвођени кроз „Капију смрти“ (пролаз из простора нишке тврђаве кроз северни зид ка рову Тврђаве) и затим стрељани, у рову, али и на другим местима у околини Тврђаве. Кости стрељаних су пронађене и 1952. године приликом изградње трасе ауто-пута иза Тврђаве (данас Булевар Николе Тесле).
Бугари нису само стрељали, већ су и вешали српске устанике. Вешали су их у Тврђави, на узвишеном платоу код тадашње Сат куле и изнад споменика кнезу Милану Обреновићу. Та вешала су остала на том месту и након ослобођења Ниша, које су чак и забележили француски војници својим фото апаратима, новембра 1918. Место на коме су се налазила вешала, 1927. године, на десетогодишњицу Топличког устанка, било је обележено великим дрвеним Крстом и ограђено стубовима са ланцима. Најпре је било предвиђено да се на том месту подигне спомен обележје, али када је војска уређујући нишку Тврђаву (тада још увек служила као војна касарна) у рову пронашла кости стрељаних, ипак је било одлучено да спомен обележје подигне на месту масовних стрељања. Приликом обележавања две деценије од подизања устанка, 1937. године, додате су две мермерне плоче са 33 имена стрељаних учесника Топличког устанка.
Бугарска окупациона власт током периода октобар 1915 – октобар 1918. спроводила је систематску бугаризацију, десрбизацију, али и геноцид над српским становништвом, посебно током гушења Топличко – јабланичког устанка у зиму и пролеће 1917. године. Према подацима Црвеног крста Аустроугарске, крајем 1917. у Немачкој је било 34.000 српских ратних заробљеника, у Аустроугарској 93.500, а у Бугарској 35.000. Према истом извору, број интернираних цивила у Немачкој је био око 2.000, у Аустроугарској око 77.000, а у Бугарској око 100.000.
Окупатори (преко 60.000 бугарских, аустроугарских и немачких војника) су угушили побуну и извршили сурову одмазду над цивилима, па је, по подацима Анкетне комисије Народне Скупштине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца у току устанка и гушења устанка настрадало око 20000 људи и попаљено око 5000 кућа. Герилске чете су се повукле у планине и наставили су отпор све до доласка српске и савезничке војске са којом ће учествовати у борбама за ослобођење Србије.
Приликом нове бугарске окупације Ниша, у Другом светском рату, бугарски војници су оштетили и оскрнавили костурницу, отворивши саркофаг са костима и поломили спомен плоче. Народни музеј Ниш је тек 1951. године сакупио разбацане кости у рову иза Тврђаве, када су похрањене у лимени саркофаг, који је затим затворен бетонском плочом.
Као аутентично место масовног страдања учесника Топличког устанка 1917. године и јединог спомен обележја посвећеног страшним злочинима бугарских окупатора у Нишу и његовој околини, Спомен костурница је 1983. године стављена под заштиту државе у статусу „заштићено културно добро“.
snagajuga.rs