Постоје места која су много више од адресе. Места која не постоје само на мапи града, већ и у сећањима људи. У Нишу је једно од таквих места кафана „Галија“. За неке је то омиљени ресторан, за друге место окупљања после посла, а за многе Нишлије део личне историје. Овде су се славили успеси, дочекивале зоре, водили озбиљни разговори, склапала пријатељства и настајале приче које се препричавају деценијама.
На само неколико корака од ужег центра града, у Улици Николе Пашића, Галија већ скоро пола века представља један од симбола нишког кафанског живота. Иако се град мењао, улице добијале нови изглед, а генерације смењивале, ова кафана успела је да сачува оно што је најтеже очувати – дух.
Чим закорачите кроз њена врата, постаје јасно да овде време тече другачије. Мирис тек испеченог роштиља, домаћег хлеба и зачина меша се са звуцима разговора и смеха. Конобари се поздрављају са сталним гостима као са старим пријатељима, док нове дочекају са истом пажњом. Нема журбе. Као да и сатови овде куцају неким мирнијим ритмом.
Стари Ниш је одувек био град кафана. Оне су биле много више од места где се једе и пије. У њима су се водиле политичке расправе, склапали послови, договарали концерти, рађале љубави и решавали животни проблеми. Управо ту традицију Галија је успела да сачува и у времену када су многе старе кафане нестале или промениле свој идентитет.
– Кафана Галија је отворена још 1938 године. Отворио је Вучко Митровић у част палих српских војника који су се утопили на броду који се звао Галија. Мењала је власнике у међувремену, али она се није променила. Свака част савременим кафанама, али ова се много разликује. Овде уђеш као гост, а изађеш као брат, кум, рођак. Уз онај наш поздрав: Брате, видимо се, а? Било би добро када би чешће свраћали и млади људи, па да узму „пелцер за мерак“, каже Зоран Стаменковић, власник кафане „Галија“.
Мало је познато да је управо у овој кафани, давне 1976. године, донета одлука да новоосновани нишки рок састав понесе име „Галија“. Тако је једна кафана постала део музичке историје Србије. Чланови бенда су овде проводили време, договарали пробе и наступе, а име које је красило улаз у кафану постало је име групе која ће касније обележити југословенску рок сцену.
– Колико се ја сећам група Галија се најпре звала „Два лустера“. Седели су они тако у кафани Галија, која им је била омиљено место, спремали се за Гитаријаду и размишљали које име да надену бенду. Некоме од њих је пало на памет да је Галија најприкладније име за њих, који су много времена проводили овде. Те године су, са новим именом, победили на гитаријади. Од тада они су чести посетиоци до дана данашњег. Овде је одржана и конференција за штампу поводом 60 година постојања бенда, прича нам Зоран Стаменковић.
Али Галија није постала легенда само због музике. Њену славу градиле су хиљаде обичних људи. Лекари који су овде долазили после смене. Новинари који су завршавали текстове уз кафу. Глумци после премијера. Студенти који су прве испите прослављали управо овде. Породице које су славиле крштења, рођендане и годишњице.
– Свачега је било овде – одржавале су се конференције за штампу, промоције књига,, промоције вина, свраћали су амбасадори, министри наши и инострани. Овде су били грчки, амерички, израелски амбасадор, многи глумци, певачи……не могу свих ни да се сетим. Али су овде и сви они, који воле нишки мерак.
Свако има своју причу о Галији. Једни памте башту препуну гостију током летњих вечери. Други мирис јутарње кафе. Трећи ће рећи да се најбољи роштиљ једе управо овде. Неки ће се сетити музике која је трајала до касно у ноћ, док ће други причати о разговорима који су променили њихов живот.
Управо у томе лежи посебност ове кафане. Она није музеј старог времена, већ живо место које и данас ствара нове успомене.
Ентеријер је уређен тако да споји традицију и савремени комфор. Дрво, топле боје и бројни детаљи подсећају на старе нишке кафане, али је све прилагођено данашњем времену. Пространа башта током топлих дана постаје једно од најпосећенијих места у граду, а вечери уз живу музику враћају дух времена када се песма певала за сваким столом.
Када је реч о кухињи, Галија је остала верна традицији. На менију доминирају специјалитети националне кухиње – чувени нишки роштиљ, јела испод сача, домаће чорбе, салате и специјалитети од меса припремљени по рецептима који се годинама не мењају. Управо је доследност укусу један од разлога због којег се гости увек враћају.
Међу сталним посетиоцима постоји једна реченица која се често чује:„Не идем у Галију само да ручам. Идем јер се тамо осећам као код куће.“ И можда баш та реченица најбоље описује суштину ове
За туристе је она неизоставна станица приликом упознавања Ниша.За Нишлије – место коме се увек враћају. Јер град се не
памти само по тврђавама, мостовима и трговима. Памти се и по кафанама.
А када се говори о кафанама које су обележиле историју Ниша, име Галије већ деценијама стоји међу првима.
snagajuga.rs