Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) организовала је данас у Београду конференцију поводом успешног завршетка пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србији“, који је спровео ГИЗ у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарством за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Министар за за људска и мањинска права и друштвени дијалог у техничком мандату Демо Бериша је током изјаве за медије уочи почетка конференције рекао да је то министарство уз подршку ГИЗ-а усвојило Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2022-2030.
„Овај пројекат је показао да се конкретни резултати у области социјалне укључености и равноправности постижу заједничким радом, сарадњом институција и партнерством са међународним организацијама.
Наставићемо да унапређујемо добре праксе и да креирамо политике које одговарају на потребе свих грађана и грађанки, посебно најосетљивијих група“, рекао је Бериша.
Амбасадорка Немачке Анке Холштајн је рекла да је циљ пројекта „Подршка социјалном укључивању у Србију“ да помогне у побољшању родне равноправности јер је, према њеним речима, улагање у родну равноправност једна од најпаметнијих инвестиција.
„Поносна сам што могу да кажем да се резултати нашег партнерства могу видети широм Србије, где 20 градова и општина, жене и рањиве групе, сада имају приступ бољим услугама социјалне заштите и могућностима запошљавања. Више од 2.700 људи је обучено на теме родне равноправности, борбе против дискриминације, холистичког слушања за боље пружање услуга, трговине људима и подизања свести о интерсекс особама. Остајемо потпуно посвећени даљој подршци Србији у овој области, јер друштво може истински напредовати само уз равноправност“, поручила је амбасадорка.
Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Данијел Игрец је истакао да су пројекти попут пројекта „Подршка социјалном укључључивању у Србији“ важни за државу јер се кроз њих омогућавају пробне верзије различитих облика социјалне заштите у заједници.
„На основу резултата и достигнућа тог пилотирања, ми онда те услуге можемо да препознамо и у нормативном систему и да те услуге нађу своје место и у законским и у стратешким документима. Оно што желим да нагласим јесте да након овог пројекта настављамо са новим пројектом са представницима Немачке, то је пројекат економског и социјалног оснаживања младих без родитељског старања, као и жена у руралним срединама“, објаснио је Игрец.
Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић рекао је да су истраживања која су спровођена у сарадњи са ГИЗ-ом помогла да рад на терену буде заснован на подацима.
„Овде бих истакао оно последње које смо радили, које је доста изазвало пажњу у јавности, а то је перцепција мушкараца родне равноправности и једно, заиста, неразумевање самог појма и могућностима које остају иза тога“, навео је он.
Према његовим речима, сва питања која су отворена током спровођења истраживања су допринела да Србија показује одговорност према родној равноправности.
„Оно што остаје, то је Закон о родној равноправности. Мислим да га жене заслужују, заслужује га и Србија, и то је оно на чему институција Повереника за заштиту равноправности у наредном периоду радити, заједно са локалном самоуправом која препознаје значај родне равноправности, заједно са свима онима који јесу партнери“, објаснио је Антонијевић.
Организатори истичу да је кључни резултат пројекта увођење интегрисаних услуга социјалне заштите за жене и друге осетљиве групе у 20 локалних самоуправа које, након завршетка пројекта, настављају да их спроводе. На почетку догађаја отворена је и тематска изложба фотографија која илуструје примере добре праксе и приче корисника.
tanjug.rs