Гламочић на сајму „Vinitaly“: Србија годишње произведе више од 22 милиона литара вина

FOTO: TANJUG/MPŠV

Подели:

Министар пољопривреде Драган Гламочић обратио се данас на сајму „Vinitaly“ у Верони и истакао да вински сектор Србије представља динамичан спој традиције и иновација са око 17.500 хектара винограда, више од 500 регистрованих винарија и годишњом производњом већом од 22 милиона литара вина.

– Србија гради савремену винску сцену која се ослања на своје наслеђе. Посебно је значајан повратак аутохтоним сортама као што су Прокупац, Тамјаника и Грашац, али и све популарнији вински туризам, рекао је Гламочић на конференцији „Препознавање културне вредности винове лозе и вина: међународне перспективе“ у оквиру сајма „Vinitaly“.

Министар је истакао да је важно што се та културна вредност системски препознаје и штити. „У Србији се то чини кроз систем заштите географског порекла, који повезује квалитет вина са поднебљем, традицијом и знањем.

Истовремено, заштита винског наслеђа се све више посматра као део шире политике очувања културног идентитета.

У том контексту, покренута је процедура за упис Неготинских пивница на листу Светске културне баштине (UNESCO-a).

Поред тога, пажња се усмерава и на друге локалитете, као што су Жупске пољане, али и на очување традиционалних техника производње, казао је Гламочић.

Очување културне вредности вина, како каже, подразумева и неговање обичаја – од прослава бербе грожђа, преко обележавања Светог Трифуна као заштитника виноградара, до савремених иницијатива као што је Дан Прокупца.

– На тај начин, вино остаје живо наслеђе које се преноси са генерације на генерацију, рекао је Гламочић.

Он је истакао да скупови, попут данашњег сајма, не представљају само место трговине и размене знања, већ и простор у којем се обликује заједничко разумевање вина као културног феномена.

– Када говоримо о културној вредности вина у Србији, она се не може разумети без увида у дуг историјски континуитет виноградарства на овим просторима.Археолошки налази и писани извори сведоче о присуству винове лозе још у праисторији, док организовано виноградарство добија снажан замах у време Римског царства, рекао је Гламочић.

Подсетио је да је још римски цар Марко Аурелије Проба, који је рођен на простору данашње Сремске Митровице, подстицао садњу винове лозе у Панонији и на падинама Фрушке горе.

– Та традиција настављена је и кроз средњи век, када вино добија посебно место у економском и духовном животу српске државе.У време династије Немањића, манастири постају центри производње, знања и технолошког напретка, а та традиција опстаје и данас. Истовремено, прихватањем хришћанства, вино постаје део светог причешћа и важан елемент верског, али и свакодневног живота, казао је министар.

Истиче да се вино, у српској средњовековној медицини, сматрало чак и леком.

– Вино је у Србији дубоко укорењено и у друштвеним обичајима. Оно је централни елемент крсне славе – јединственог културног обрасца српског народа.У том контексту, вино није само пиће, већ симбол благослова, заједништва и породичне традиције. Истовремено, оно је и симбол гостопримства – чин изношења најбољег вина пред госта представља израз поштовања и културног идентитета, објаснио је Гламочић.

Нагласио је да вино у Србији није само пољопривредни или тржишни производ.

– Оно је израз идентитета, сведочанство историје и резултат сложеног односа између човека, природе и културе. Управо у тој сложености лежи његова културна вредност, поручио је министар и позвао присутне на домаћу манифестацију „Wine vision“.

Министар Гламочић започео је данас радну посету Италији, где учествује на престижном међународном сајму вина „Vinitaly“ у Верони.

Раније у току дана, министар је са својим италијанским колегом Франческом Лолобриђидом одржао билатерални састанак, након чега је потписан Меморандум о разумевању између два министарства.

Тим меморандумом унапређује се пољопривредна сарадња Србије и Италије у 22 области. Међународни сајам вина „Vinitaly“ одржава се већ 58 година у Верони и представља једно од кључних места окупљања глобалне винске индустрије.

Овај сајам ће током четири дана, од 12. до 15. априла, окупити произвођаче, дистрибутере и стручњаке из целог света кроз пословне сусрете, дегустације, едукативне програме и стручне скупове.

Министар је у недељу допутовао у Италију, након што је у чешком граду Брну присуствовао отварању међународних сајмова из области пољопривреде и шумарства.

 

tanjug.rs/nsuzivo.rs