Игуман манастира Ватопед Јефрем истакао је да је велики благослов што ће Часни појас Пресвете Богородице, који се чува у том манастиру на Светој Гори, данас бити на челу Спасовданске литије јер, како је рекао, појас “где год иде чини много чуда“ и навео да је манастир Ватопед много дао Србији јер је примио у своја недра Светог Саву који је одлазио у Хиландар увек са благословом манастира.
Кнез Лазар је 1386. године даровао Часни појас Пресвете Богородице манастиру Ватопед, о чему сведочи ктиторска фреска светог кнеза Лазара у припрати параклиса посвећеног Светом појасу, а игуман Јефрем истиче да је велики благослов то што Часни појас Пресвете Богородице има два дародавца јер се ради о два велика дела.
– Један велики део је дар Светог Лазара, кнеза Србије, а потом великомученика, а други део је дар византијског цара Јована Кантакузина. Дакле, они су дати у различитим временским периодима и то с једне стране даје смисао да је Божија промисао, наш тројични Бог, желео да Ватопед постане свеправославни Богородични центар заједно са два дародавца Светог појаса у истом манастиру и са седам чудотворних икона Богородице које тамо постоје, тако да је наш манастир заиста украшен чудотворним иконама Богородице и часним појасом, рекао је игуман Јефрем у интервјуу за СПЦ, пренео је РТС.
Навео је да је позив патријарха СПЦ Порфирија упућен манастиру Ватопед прихваћен са задовољством.
– И ми и свештена општина, као и два пута сазвани Свештени сабор пред којим је изнето ово питање, доживљавамо као дуг који треба да одужимо.То што нам је Свети Лазар дао Свети појас и ми тај појас који нам је даровао заједно са великим честицама часног крста и са свим моштима које се налазе око часног крста где су чак и Христове власи. Да, то је значајно, рекао је игуман.
Часни појас Пресвете Богородице биће на челу Спасовданске литије што је према речима игумана Јефрема велики благослов јер, како је рекао, Свети појас где год иде чини веома много чуда.
– А чудо које непрестано чини је трака коју имамо и коју ћемо имати и тамо која је освештана на Светом појасу и њоме се опасују нарочито неплодне жене, бездетни парови и добијају децу, навео је игуман.
Додао је и да се оболели од рака опасују траком Светог појаса благословеном на Светом појасу и да оздрављају.
– Исто тако и други од многих болести. Ми смо овде сведоци многих, многих чуда. Штавише, написали смо први том који смо превели и на српски језик, а сада се штампа и други том са списком чуда са конкретним личностима које су се десила преко Светог појаса Пресвете Богородице, казао је игуман.
Говорећи о повезаности манастира Ватопеда са СПЦ и српским народом, игуман је рекао да је сан Светог Саве и његовог оца, који су се срели у Ватопеду, био да постоји самосталан простор за српску православну браћу.
– А разлог због којег су желели самосталан простор није био жеља да се одвоје од остатка Свете Горе, већ зато што је језик различит и треба они који долазе на поклоњење на Свету Гору да слушају богослужења на свом језику, да виде људе који ће разговарати с њима на њиховом језику.
Додао је да се из бриге за свој народ Свети Сава усудио да затражи један део Ватопеда да му буде дат као независан самоуправни простор, да постане равноправан манастир за српску браћу, а да му је манастир, за време тадашњег игумана, монаха Теостирикта, дао пчелињак манастира Ватопеда.
– Саграђен је манастир Хиландар који је место ходочашћа за нашу српску браћу, а после Свете земље Срби сматрају манастир Хиландар местом ходочашћа и духовног упоришта, казао је игуман.
Истакао је да је Ватопед много дао Србији јер је “примио у своја недра Светог Саву“ који је, наравно, одлазио тамо у Хиландар увек са благословом манастира јер, како је рекао, “не доноси плод оно што није благословено од институционалних носилаца благодати“.
– И тамо га је потом руководила благодат и постао је први архиепископ Србије и обновио је и духовно препородио сав српски православни народ. Дакле, велика је ствар да Срби то знају и радујем се што ваши ученици од основне школе уче о томе, јер је заиста Ватопед сада један симбол за Србију зато што је извор из којег је произашао манастир Хиландар, а плодови тога манастира, изданци манастира попут Светог Саве и Светог Симеона, заиста су прославили Србију, истакао је игуман.
tanjug.rs