Истакнути српски глумац Јово Максић протеран је са свог огњишта током операције „Олуја“, којом је извршено етничко чишћење Срба са простора Крајине, а сада је проговорио о најтежем периоду свог живота.
Док данас на филмском платну оживљава судбине страдалих и прогнаних Срба, мало ко зна да глумац Јово Максић не глуми само историју – он је део ње.
Као двадесетдвогодишњак нашао се у избегличкој колони током операције „Олуја“, а болно искуство које је заувек обележило његов живот касније је преточио у улоге које чувају сећање на страдање српског народа.
Максић је играо једну од главних улога у филму и серији „Олуја“, серији „Тврђава“, као и запажену улогу у филму „Дара из Јасеновца“, који говори о жртвама геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској.
Јово је рођен у Босанском Грахову, а одрастао је у Книну, где га је затекао рат који је у бившој Југославији почео да букти почетком деведесетих година.
– Све је кренуло 1991. године, када је почео рат, тада сам имао свега 18 година. Тај пакао за моју породицу и мене трајао је пуне четири године, а кулминирао је 1995. године погромом у операцији „Олуја“. Био сам у тој чувеној колони са осталим народом, тада сам имао 22 године. Верујте да се и не сећам шта ми се све издешавало у том периоду јер је било много ружних ствари. У таквим несрећним околностима време лети и не памтите га. Организам буде под невероватним адреналином и то вас гура напред – присетио се познати глумац 2021. године у разговору за Курир.
Јово објашњава да му је било тешко када је дошао у Србију, али да ни у једном тренутку није погнуо главу, већ је одлучио да се лавовски бори за своју будућност.
– Када сам стигао у Београд, нисам кукао и плакао, него сам смогао снаге и кренуо да се борим за боље сутра. Избор у животу увек постоји, а ја сам пронашао свој пут којим сам кренуо. Уписао сам Факултет драмских уметности и док сам студирао, схватио сам да се бавим послом који највише волим.
Балкан је, каже Јово, место највеће љубави и мржње, а то је најуочљивије у Србији и међу Србима.
– Или се волимо, или се мрзимо до краја. За пет минута можемо и да се љубимо и да се побијемо. То је благо, али и проклетство које ми као народ имамо. Наша земља се налази на раскрсници путева између Истока и Запада. Ми смо као неки зид у који ударају и једна и друга страна. Србима је то нешто најнормалније. Неким странцима је то фасцинантно, док је другима чудно и гледају нас са гађењем како уопште можемо тако да живимо. Али ја не знам да ли бисмо ми могли другачије да опстанемо – објаснио је глумац за Курир.
Током 2023. године глумац је поново био у жижи јавности, и то због серије „Олуја“, у којој је био један од главних ликова.
– Мој Илија симболизује домаћина, поштеног, породичног човека, каквих је тамо много било, отргнутог из једног мирног и идиличног живота и баченог у пакао рата. Преко ноћи све се окрене, временом си све више на танкој линији лудила, живиш сваки дан као да је последњи, једино те породица држи да не склизнеш још дубље и схваташ да је на крају једино породица важна. Такви људи су и износили све недаће кроз нашу историју – говорио је тада Јово за медије и открио да ли је одмах прихватио улогу у поменутом филму:
– После разговора са редитељем није било премишљања. Обојица смо желели да испричамо једну антиратну драму и сложили смо се да морамо да пазимо да филм и серију, која ће тек бити емитована, не упрљамо дневнополитичким темама јер се оне увек злоупотребљавају пошто, нажалост, живимо у таквом времену – казао је Максић, који је након „Олује“ наставио студије, постао стипендиста позоришта у Вршцу, након дипломирања запослио се у Малом позоришту „Душко Радовић“, а сада је члан Београдског драмског позоришта.
Познати глумац каже да Срби као народ имају кратко памћење и да заборављају злочине који су им учињени, а то не би смело да се дешава.
– Ми смо као народ, у једном историјском периоду, одлучили да се уопште не бавимо злочинима у Јасеновцу. То је тотална крајност, да нас то уопште не занима. Знало се да се то десило, али су се многи надали да, ако то може да се сруши и нестане негде тамо, као да се никада није ни догодило. Међутим, када је кренуло да се за унутрашње потребе објашњава људима шта је било, то је, између осталог, кулминирало и играним филмом „Дара из Јасеновца“. Уследиле су специфичне реакције са простора бивше Југославије, где се заправо цео тај историјски заплет и догађао – рекао је глумац у подкасту „Рубикон“.
Јово је објаснио због чега је важно да такви догађаји никада не буду заборављени.
– Једноставно, важно је да се то не понови. Међутим, колико ми уопште можемо да утичемо на то, када се то и даље понавља? Живимо у времену кратке памети, кратког памћења. Лакше је заборавити, али ми не опраштамо. Радимо контра. Треба да не заборавимо, а да опростимо, а ми не опраштамо, а заборављамо. И онда се дешава да постајемо исти као они. Ево, погледајте шта се данас дешава, рецимо, на Блиском истоку. Не желим да од жртве постанем злочинац. Не желим да мој народ икада постане злочинац. То једноставно не желим јер гледам и себе. Не могу, лоше се осећам – испричао је глумац.
Јово Максић је у серији „Тврђава“ тумачио лик полицајца Никице Баше. Кроз једанаест епизода, серија прати судбине Срба у Книну у време распада Југославије.
Током етничког чишћења у операцији „Олуја“ страдало је и нестало више од 1.900 људи, од којих су многи били старији од 60 година. Више од 220.000 Срба протерано је са својих огњишта, што се сматра највећим етничким чишћењем у Европи после Другог светског рата.
informer.rs/nsuzivo.rs