Кинеске компаније су инвестирале око 7,8 милијарди евра у Србију кроз 37 компанија које заједно запошљавају више од 38.275 радника, показује преглед кинеских улагања у домаћу привреду.
Током последње три године број запослених у кинеским фирмама у Србији повећан је за 45 одсто.
Кинески капитал присутан је у готово свим кључним индустријским гранама у Србији, од рударства и металургије, преко аутомобилске индустрије и електронике, до грађевинарства, информационих технологија, трговине и производње грађевинских материјала.
Највећи део кинеских улагања концентрисан је у секторима рударства и енергетике, пре свега кроз пословање компанија Зиђин мајнинг и Зиђин копер ,,Copper“ у Бору.
Зиђин мајнинг је инвестирао око 2,2 милијарде евра и запошљава више од 1.360 радника, док је Зиђин копер уложио додатних 2,7 милијарди евра и има више од 5.800 запослених.
Ове инвестиције представљају највећа појединачна кинеска улагања у Србији и значајно су утицале на развој рударског сектора и повећање извоза бакра.
Важно место међу кинеским инвестицијама заузима и компанија ,,HBIS“ ,,HBIS Group Serbia Iron & Steel“, која управља железаром у Смедереву.
Ова компанија инвестирала је око 466 милиона евра и запошљава готово 4.700 радника, чиме остаје један од највећих индустријских послодаваца у земљи.
Пословање ,,HBIS“-а има велики значај за српски извоз и очување металуршке производње.
Аутомобилски сектор представља једну од најзаступљенијих области кинеских улагања у Србији.
Међу највећим инвеститорима издваја се компанија ,,Mint“ ,,Minth Automotive Europe“, који је уложила око 546 милиона евра у погоне у Лозници и Шапцу, уз више од 4.000 запослених.
Значајне инвестиције оствариле су и компаније ,,Jangfenf“ ,,Yanfeng Automotive Interior Systems“, ,,Mei Ta“ ,,Mei Ta Europe“ и ,,Lianbo“ ,,Lianbo Precision Technology“ које производе делове и компоненте за аутомобилску индустрију намењене европском тржишту.
Велику пажњу привукла је и инвестиција компаније ,,Linglong“ ,,Linglong International Europe“ у Зрењанину.
Фабрика гума вредна око 800 милиона евра запошљава више од 2.570 радника и представља једну од највећих гринфилд инвестиција у Србији последњих година.
Пројекат је значајно променио индустријску структуру Зрењанина и Баната, а производња је првенствено усмерена ка извозу.
Кинеске компаније присутне су и у сектору електронске и беле технике. Међу њима се издваја Хисенсе Србија, која кроз производне и дистрибутивне капацитете учествује у развоју домаће електронске индустрије.
Поред тога, кинеске фирме улажу и у производњу електричних компоненти, каблова и индустријске опреме намењене извозу.
Кинески капитал у Србији присутан је и у финансијском сектору, информационим технологијама, трговини, хотелијерству и грађевинарству.
У последњих неколико година кинеске компаније учествују и у реализацији великих инфраструктурних пројеката у Србији, укључујући путеве, мостове и железничку инфраструктуру.
Географски посматрано, кинеске инвестиције распоређене су широм земље. Највећа концентрација улагања налази се у Бору, Смедереву и Зрењанину, али значајне инвестиције постоје и у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Лозници, Шапцу, Прокупљу и Дољевцу.
Када је реч о запослености, највећи појединачни послодавац међу наведеним компанијама је Леони ,,LEONI Group“ са више од 6.800 запослених у фабрикама у Дољевцу, Прокупљу и Нишу.
Следе Зиђин копер са више од 5.800 запослених и ,,HBIS“ са готово 4.700 радника, а велики број запослених имају и ,,Mint“ и ,,Linglong“.
Преглед кинеских инвестиција показује да Србија постаје једно од кључних одредишта кинеског индустријског капитала у региону југоисточне Европе.
Инвестиције су посебно усмерене на извозно оријентисану производњу, развој тешке индустрије и аутомобилски сектор, уз значајан утицај на тржиште рада и локални економски развој.
Улагања у Бору и Смедереву омогућила су наставак рада великих индустријских система, док су нове фабрике у Зрењанину, Лозници и другим градовима отвориле хиљаде нових радних места.
Кинеске инвестиције последњих година постале су један од најважнијих извора страног капитала у Србији, а њихов значај додатно расте кроз сарадњу у области инфраструктуре, енергетике и индустријске производње.
tanjug.rs