Србија се после 15 година паузе налази пред одлуком о поновном увођењу обавезног служења војног рока, што је отворило широку јавну расправу о томе колико је ова мера потребна, како ће изгледати у пракси и шта конкретно значи за генерације које тек улазе у пунолетство.
Тема се не тиче само система одбране, већ и друштва у целини – односа према обавези, једнакости међу грађанима и начина на који држава припрема своје становништво за кризне ситуације.
Према ономе што је до сада саопштено, војни рок би био обавезан за мушкарце од 18 до 30 година, док би жене и даље имале могућност да се пријаве добровољно. Планирано трајање служења износи 75 дана, од чега би већи део био проведен у касарни, а мањи на терену, кроз практичну обуку.
Како би изгледало служење војног рока
У јавности се често поставља питање шта заправо значи тих 75 дана и да ли је то довољно да се „од младих људи направе војници“. Према објашњењима изнетим у разговору са стручњацима, циљ није стварање потпуно обучених бораца, већ стицање основних знања и вештина које би могле да послуже у случају потребе.
Како објашњава проф. др и пуковник у пензији Велибор Стевић, овакав војни рок више представља облик основне обуке него класичну војну припрему каква је некада постојала. Он наводи да се млади људи током тог периода упознају са основама функционисања војске, дисциплином и организацијом, али да се не припремају за непосредно учешће у рату.
Истовремено, наглашава и друштвену димензију боравка у касарни, указујући да тај период може имати и елементе заједничког живота и социјализације, што је за многе генерације раније било значајно искуство.
„Ми смо народ који воли војску“
– Велика је част служити војску. Велика је част бранити отаџбину. Велика је част чувати породицу. Ових 75 дана, то је једно обично логоровање где наша омладина иде, друже се… Може то ова генерација. Ми смо народ који воли војску. Нећемо ми да правимо војнике тамо. Него ћемо само да их обучавамо. А за 75 дана он ће да добије неко основно знање. Није он још способан да ратује. Ми не припремамо војску за рат, каже Велибор Стевић.
Да ли ће сви морати да служе
Једно од кључних питања јесте да ли ће војни рок заиста важити за све или ће постојати изузеци. Војни аналитичар Александар Радић сматра да је управо то суштина целе идеје. По његовим речима, војни рок има смисла само ако се заснива на принципу потпуне једнакости – да сви, без обзира на друштвени статус, занимање или утицај, имају исту обавезу.
Он упозорава да би свако одступање од тог принципа урушило поверење у систем и довело до тога да се војни рок доживљава као селективна обавеза. Уколико друштво није спремно на такав модел, сматра да би требало размишљати о другачијим, флексибилнијим решењима, каква постоје у појединим европским државама.
Приговор савести и цивилно служење
Важан део будућег система односи се на приговор савести, односно право да се војни рок служи без ношења оружја. Ово питање је у прошлости било посебно проблематично, јер је, како се наводи, долазило до злоупотреба – многи су користили ту могућност како би у потпуности избегли војну обавезу.
Сада се најављује другачији приступ. Идеја је да они који не желе да узму оружје и даље буду део система, али уз другачији режим служења, који би могао да траје дуже и да се одвија у оквиру касарне или других институција.
Тиме би се, према очекивањима, направила јаснија разлика између стварног приговора савести и покушаја избегавања обавезе.
– Полазне идеје су да особе које не желе да узму пушку у руку служе у касарни, у двоструком трајању, јасан је Александар Радић.
Колико је држава спремна за ову одлукуИ ако се претпоставља да војска може релативно брзо да се прилагоди и организује пријем регрута, остаје отворено питање укупне спремности државе. Радић указује да војска функционише по принципу наређења и да ће извршити задатак, али да је проблем у томе што јавност није довољно укључена у процес доношења одлуке.
Према његовим речима, изостала је шира јавна расправа у којој би грађанима били детаљно представљени разлози за увођење војног рока, као и његове предности и мане. У савременом друштву, како наглашава, није довољно донети одлуку, већ је потребно и објаснити је и придобити подршку јавности.
– Нема шта да се осећају, нема шта да размишљају. Кад се нареди мора да се поступи, јер заправо, полазна идеја војног рока мора бити егалитаризам. То је заправо и нешто што бих препознао као главну врлину војног рока у једном друштву, а истовремено у српском друштву и главну ману, рекао је Радић.
– Требало је ипак да чујемо много аргумената зашто су неке ствари потребне, да се придобије јавно мњење, да не постоји та слика наметања. С једне стране, оставимо менталитет српског народа, менталитет других народа који живе са нама, који је позитиван према идеји. Али опет, ово је 2026. година, дужни сте да се бавите маркетингом, дужни сте да створите слику о томе да је нешто позитивно.
Зашто војни рок ако већ постоји професионална војска
Још једно често питање јесте однос између професионалне војске и обавезног војног рока. У јавности се често може чути став да је професионална војска ефикаснија и да један обучен војник може да замени више регрута.
Ипак, како објашњавају саговорници, ова два система не искључују један други. Професионална војска остаје носилац одбране, али војни рок служи да шири слој становништва добије основна знања и способности. Идеја је да држава не зависи искључиво од професионалаца, већ да има и обучену резерву.
Када би све могло да почне
Према доступним информацијама, тренутно је предвиђено да регрути буду распоређени у 17 касарни широм земље, а први позиви могли би да уследе крајем ове или почетком наредне године.
Међутим, и даље се чека прецизно законско решење које ће дефинисати све детаље – од начина позивања, преко обуке, до права и обавеза регрута.
kurir/telegraf.rs/blic.rs/nsuzivo.rs