За младе који купују прву некретнину уведен је посебан државни програм
Куповина стана за већину људи представља једну од најважнијих финансијских одлука у животу, а кључно питање је да ли су месечна примања довољна за добијање стамбеног кредита. Банке при процени кредитне способности посебно посматрају однос између укупних месечних обавеза и висине зараде.
У пракси то значи да у већини банака у Србији укупна месечна задужења не смеју прелазити 50 до 60 одсто плате. Поједине финансијске институције примењују и строжи модел обрачуна, тако што од зараде најпре одузимају износ просечне потрошачке корпе, чиме се додатно смањује део примања који може бити намењен за отплату рате.
Ево како изгледа конкретна рачуница за плату од 90.000 и 100.000 динара.
Плата од 90.000 динара као минимум за просечан стан
Висина потребне зараде првенствено зависи од цене некретнине. Ако се узме пример стана вредног око 100.000 евра, уз стандардно учешће од 20 одсто и рок отплате од 30 година, кредит од 80.000 евра подразумева месечну рату која се у већини банака креће између 45.000 и 55.000 динара.
Да би таква рата била у оквиру дозвољеног оптерећења од 50-60 одсто примања, минимална плата мора бити око 90.000 динара. Овај износ је довољан само ако клијент нема ниједно друго кредитно задужење.
Плата од 100.000 динара
Са месечним примањима од 100.000 динара (око 855 евра), банка ће уобичајено дозволити максималну месечну обавезу у распону од 50.000 до 60.000 динара.
Према актуелним банкарским калкулаторима, уз приход од 855 евра и рок отплате од 20 година, максималан износ кредита износи око 65.000 евра, са ратом од приближно 428 евра. Уколико се рок продужи на 30 година за кредит од 80.000 евра (за некретнину од 100.000 евра уз 20 одсто учешћа), уз каматну стопу од око 4,35 одсто, месечна рата износила би око 398 евра (око 46.500 динара). Са платом од 100.000 динара таква рата се уклапа у дозвољени лимит, јер не прелази половину месечних прихода.
Дозвољени минус и кредитне картице
Ситуација се значајно мења уколико већ постоје обавезе према банци, јер се у максималних 50-60 одсто задужености урачунавају сви кредити, кредитне картице и дозвољени минуси.
Чак и ако се минус или картица тренутно не користе, банка их третира као активно задужење. Уобичајена пракса је да се 5 одсто од одобреног минуса и 5 одсто лимита на кредитној картици рачунају као месечна обавеза. На пример, уколико клијент има дозвољени минус од 80.000 динара и исти лимит на кредитној картици, банка ће то посматрати као месечно оптерећење од 8.000 динара (по 4.000 динара за сваки лимит). Тај износ се аутоматски одбија од максималне рате коју клијент може да издвоји за стамбени кредит.
Учешће од 20 одсто или 1 одсто за младе
Учешће није додатни трошак, већ део купопродајне цене који се плаћа у готовини. У већини банака оно износи 20 одсто вредности некретнине.
За младе који купују прву некретнину уведен је посебан државни програм. У оквиру тог програма банкама је омогућено да финансирају до 99 одсто вредности некретнине, што значи да клијент може да обезбеди учешће од свега 1 одсто. За остале купце првог стана банке такође могу одобрити ниже учешће, на пример 10 одсто.
24sedam.rs