Од максималних 100 поена на „Мислиши“ у трећем разреду до награда из физике, математике и српског језика, Лена Стефановић своја интересовања развија са истом радозналошћу. Ученица српско-руског одељења Алексиначке гимназије, поред научних задатака, воли песме, приче и сликање, а времена има и за дружење.
Када говори о наградама, Лена Стефановић из Алексинца најрадије се враћа једној коју је освојила у шестом разреду – првој награди на државном такмичењу из физике. Међу бројним признањима, управо то за њу има посебно место.
Њена такмичарска прича почела је још раније. У трећем разреду на „Мислиши“ освојила је максималних 100 поена. У годинама које су уследиле, успехе је низала у различитим областима, показујући да њена радозналост превазилази границе једног школског предмета.
Од ове школске године Лена је ученица српско-руског одељења Алексиначке гимназије. Највише је привлачи физика, али важан део њеног света чине и математика, српски језик и уметност.
Последње признање, како објашњава у разговору за Снагу Југа, стигло је на 13. међународној конференцији из области наставе физике. Задатак је подразумевао самостално осмишљавање експеримента и објашњавање појаве коју су учесници истраживали – од идеје до разумевања онога што се у експерименту дешава.
Управо та могућност да испитује, повезује и објашњава издваја физику међу њеним интересовањима. Поред прве награде из шестог разреда, Лена посебно памти другу награду на Српској физичкој
олимпијади у осмом разреду, као и учешће у републичком финалу математичког такмичења „Кенгур без граница“.
Међу њеним постигнућима је и трећа награда на републичком такмичењу из српског језика, у области граматике. Љубав према језику, међутим, за Лену се наставља и ван такмичарских задатака.
Писање је почело спонтано, после једне радионице организоване у Алексинцу. Отишла је из жеље да проба нешто ново, а открила начин да сопствена осећања и доживљаје преточи у речи.
– Од тог дана у мени се јавила жеља за писањем. Неке тренутке из свог живота желела сам да искажем кроз речи, кроз емоцију, песму или причу, прича Лена.
Оно што понекад запише, понекад изрази цртежом или бојом. Цртање воли одмалена, а овог лета посветила му је више времена. Уз платно и боје настало је неколико радова на које је поносна.
Тако се у њеној свакодневици смењују физички задаци, математички проблеми, стихови и слике. Свако од тих интересовања има своје место, а Лена о њима говори као о нечему што јој причињава задовољство.
Конкурисала је и за награду „Светислав Милић – младима од срца“ коју традиционално додељује хуманитарна организација „Нађи Раула“, која би јој, каже, била додатни подстрек за учење и рад. Ипак, већ само пријављивање за њу представља важан корак.
– То би за мене била награда која би ми дала још већу жељу и мотивацију за рад. Како год да прође, бићу задовољна, јер сам успела да дођем до тога да конкуришем, каже она.
Уз све активности и припреме за такмичења, остаје времена и за другарице, изласке и шетње. На питање како све постиже, Лена даје одговор који можда најбоље објашњава и њене резултате.
– Све ове ствари које радим, као што су такмичења, за мене нису обавеза, већ љубав коју исказујем према томе. Зато увек постоји слободно време и за све остало.
У тој реченици стаје много више од списка награда. Она открива ученицу која ужива у откривању новог, радује се ономе што ствара и уме да сачува време за људе које воли.
Ленина прича може да буде подстрек њеним вршњацима у Алексиначкој гимназији да препознају своја интересовања и стрпљиво их развијају. Њен пут почео је једним такмичењем у трећем разреду, а данас се наставља кроз науку, речи и боје – уз радозналост која је и даље води.
„Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Општине Алексинац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства“.
snagajuga.rs