Српска православна црква 21. септембра прославља Рождество Пресвете Богородице, у народу познато као Мала Госпојина. Овај велики празник означава почетак годишњег круга великих црквених празника и најављује долазак Христа, Спаситеља света.
Пресвета Дјева Марија рођена је у Назарету од праведних и побожних, али дуго бездетних родитеља Јоакима и Ане. Јоаким је потицао из племена цара Давида, док је Ана била из рода првосвештеника Арона. После дугих и усрдних молитава, Господ им је у старости подарио кћер, будућу Богомајку и родитељку Живота.
Када је напунила три године, Марија је одведена у јерусалимски храм, где је провела детињство посвећено Богу. Касније се вратила у Назарет, где је смирено примила благовест Светог архангела Гаврила да ће родити Сина Божјег. Њеним рођењем започело је испуњење Божјег плана спасења човека.
Рођење Пресвете Богородице у Светом писму није посебно описано, већ је сведочанство о њему сачувано у Светом предању Цркве. Свети Андреј Критски назвао је овај дан „почетком празника“, јер са рођењем Богородице почиње пут који води ка Христовом рођењу, Његовој победи над смрћу и дару вечног живота.
Празнично богослужење украшено је делима великих црквених химнографа, међу којима су Свети Роман Мелод, Свети Андреј Критски, Свети Јован Дамаскин и Свети Герман Цариградски. У тропару Мале Госпојине Црква исповеда да је рођење Богородице објавило радост целој васељени, јер је из Ње засијало Сунце Правде, Христос Бог наш.
srpskiugao.rs