Демократске народне партије Милан Кнежевић гост је нове епизоде подкаста „Balkan Watch“, у којој је отворено говорио о Милојку Спајићу, положају Срба у Црној Гори, односима са Србијом, двојном држављанству, европском путу Подгорице, али и о недавној посети Вашингтону и свом вишедеценијском политичком путу.
У разговору са Михајлом Миловановићем, Кнежевић је поручио да подржава чланство Црне Горе у Европској унији, али да за њега европске интеграције не могу подразумевати вођење политике против Србије.
– Ја желим да Црна Гора буде чланица Европске уније, али ако чланство Црне Горе у Европској унији подразумијева да ја треба да нападнем Србију, да јој забијем нож у леђа, да гласам за неку антисрпску одлуку, ја то нећу да урадим, рекао је Кнежевић.
Посебно снажну поруку упутио је говорећи о притисцима које, како тврди, политичари у Црној Гори трпе од појединих дипломатских кругова.
– Ако неко од мене очекује да постанем бриселски јаничар, не пада ми на памет. Немам намјеру да издам ни Србију ни Црну Гору због неке директиве неког амбасадора, поручио је Кнежевић.
Кнежевић: Нама не може бити ближи Брисел од Београда
Говорећи о томе како види будућност односа Србије и Црне Горе, Кнежевић се заложио за знатно ближу сарадњу две државе.
Према његовом мишљењу, требало би поједноставити прелазак границе, али и потписати споразум о специјалним односима који би обухватио инвестиције, економију, културу, духовност и спорт.
– Треба јасно да прокламујемо да је Србија нама најближа братска држава, да нама не може бити ближи Брисел од Београда, рекао је Кнежевић.
Нагласио је да европски пут Црне Горе не види као разлог за одрицање од националног идентитета нити као препреку добрим односима са Србијом.
Кнежевић о Спајићу: Био је у војној евиденцији Војске Србије
Једна од првих и најактуелнијих тема разговора била је документација коју је Кнежевић претходно представио јавности у вези са црногорским премијером Милојком Спајићем.
– Оно што је сасвим извјесно јесте да је господин Спајић био у војној евиденцији Војске Србије. Да ли је још увијек, то је питање за њега, казао је Кнежевић.
Он тврди да је Спајић у једном тренутку истовремено био премијер државе чланице „NATO“-а и припадник резервног састава војске војно неутралне Србије.
Кнежевић је нагласио да за њега проблем није сама чињеница да је Спајић био повезан са војном евиденцијом Србије, већ оно што сматра контрадикцијом између тога и политике коју црногорски премијер данас води према Београду.
Говорећи о односу Спајића према Србији и председнику Александру Вучићу, Кнежевић је изнео тврдњу да садашњи премијер Црне Горе не би доспео на своју садашњу политичку позицију без подршке коју је раније имао из Србије.
– То је човјек који никад не би био на овој позицији да није било подршке Србије, да није било помоћи и Србије и Александра Вучића, рекао је Кнежевић.
„Људи су 2020. веровали да мењају систем, а готово све је остало исто“
Кнежевић се осврнуо и на смену власти у Црној Гори 2020. године, након три деценије доминације Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића.
Према његовом мишљењу, грађани тада нису гласали само за промену људи на функцијама, већ су очекивали промену читавог политичког система.
Шест година касније, тврди Кнежевић, велики део тих очекивања није остварен.
– Дошло је само до смјене на одређеним позицијама, али што се тиче спољне и унутрашње политике, остало је готово све исто, оценио је.
Посебно је издвојио положај српског народа и нерешена идентитетска питања, међу којима су статус српског језика, двојно држављанство и државна симболика.
Кнежевић сматра да су управо због тога данас разочарани многи људи који су 2020. подржавали политичке промене.
– Нису они никада очекивали неке привилегије, али макар равноправност, рекао је.
Двојно држављанство као услов за будућу власт
Једна од централних тема разговора било је питање двојног држављанства Србије и Црне Горе.
Кнежевић је говорио о грађанима рођеним у Црној Гори који данас живе у Србији, али и о грађанима Црне Горе који желе да стекну српско држављанство.
Као једно од могућих решења поменуо је модел такозване „Плаве карте“, по узору на модел који примењује Турска, којим би одређена права могла да буду омогућена без права гласа.
Кнежевић је притом најавио да ово питање за ДНП неће остати само политичка тема, већ и услов приликом будућих преговора о власти.
– Онај ко буде желио да има ДНП као партнера у будућој власти мораће да рачуна на причу и на испуњење нашег захтјева око двојног држављанства, поручио је.
Како је објаснио, захтев не поставља само због сопствене породице, већ због великог броја људи за које сматра да су постојећим прописима оштећени.
– Не због мог сина, него због хиљаде других синова и ћерки, браће, сестара, отаца, дједова и мајки, због тога што сматрам да је њима нанесена велика неправда, рекао је Кнежевић.
Вашингтон, Трампова Америка и српски интереси
Кнежевић је у подкасту говорио и о недавној посети Сједињеним Америчким Државама и политичким контактима које је остварио у Вашингтону.
Према његовим речима, политичка клима у САД данас пружа више простора за разговор о српским интересима него у периоду претходних демократских администрација.
– Схватио сам и видио да они имају разумијевање за све оно кроз шта је прошла Србија, за све оно што се дешава на Косову и Метохији и српском народу, рекао је Кнежевић.
Навео је да је америчким саговорницима говорио и о положају Срба у Црној Гори, статусу српског језика и другим идентитетским питањима.
Кнежевић је најавио да ће ускоро поново путовати у Сједињене Америчке Државе и да ће наставити контакте које је тамо успоставио.
Током разговора поменуо је и састанке о којима, како је рекао, још не може јавно да говори.
Од протеста са 17 година до десетогодишњег судског процеса
Велики део разговора био је посвећен Кнежевићевом политичком путу и притисцима са којима се суочавао током више од две деценије у политици.
Испричао је да је још као седамнаестогодишњак учествовао на протестима у Подгорици 1998. године, након чега је, како се нашалио, био „затрован политиком“.
Говорио је о протестима, хапшењима, затворским казнама и притисцима који су, према његовим речима, погађали и чланове његове породице.
Посебно се осврнуо на случај познат као „државни удар“, у којем су он и Андрија Мандић првостепено били осуђени на по пет година затвора.
– Тај поступак је трајао пуних десет година. И тек прије неколико мјесеци сам правоснажно ослобођен, рекао је Кнежевић.
За своју данашњу политичку позицију казао је да се налази у необичној ситуацији јер су га, према његовим речима, прогониле и старе и нове структуре власти.
– Ја сам једини политичар кога су прогонили и његови и њихови, казао је.
Кнежевић: Срби нису тражили привилегије, већ равноправност
Кнежевић је током разговора више пута враћао фокус на положај Срба у Црној Гори.
Говорио је о статусу српског језика, односу према Српској православној цркви и повезаности Срба у Црној Гори са Србијом, Републиком Српском и Косовом и Метохијом.
Према његовим речима, покушај да се од Срба у Црној Гори очекује да их не интересује шта се догађа у Београду, Бањалуци или на Косову и Метохији представља погрешан политички концепт.
Нагласио је да Срби након 2020. нису очекивали привилегован положај, већ остваривање права за која сматра да им припадају.
„Никад више Бљесак и Олуја“
На самом крају разговора поменута је Кнежевићева ранија порука:
– Рађају се нови Срби, љути к’о крајишка гуја. Запамтите добро, душмани, никад више Бљесак и Олуја.
Кнежевић је на цитирање тих речи одговорио:
„Амин, Боже, и стварно вјерујем у то.“
Нову епизоду подкаста „Balkan Watch“ са Миланом Кнежевићем можете да погледате на „YouTube“ каналу „Balkan Watch“.
balkanwatch.com