Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали започеће данас радну посету Вашингтону, где ће учествовати на Пролећном заседању Међународног монетарног фонда (ММФ) и Групације Светске банке.
Пролећно заседање ММФ-а и Групације СБ почело је у понедељак, 13. априла, и трајаће до суботе, 18. априла.
На скупу у Вашингтону састају се гувернери централних банака, министри финансија и развоја, представници приватног сектора, цивилног друштва и академске заједнице, како би разговарали о питањима од глобалног значаја.
Током боравка у Вашингтону, министар финансија Синиша Мали састаће се са замеником генералног директора ММФ-а Бо Лијем, директором Сектора за Европу у ММФ-у Алфредом Камером, као и са потпредседницом Светске банке за Европу и Централну Азију Антонелом Басани, саопштило је Министарство финансија.
Мали ће имати састанке са представницима три међународне рејтинг агенције „Моодy΄с“, „Стандард анд Поор΄с“ и „Фитћ Ратингс“, као и са више инвеститора којима ће представити потенцијале Србије за даља улагања.
Такође, министар ће присуствовати састанку Конституенце.
Први потпредседник Владе Србије ће се, током боравка у Вашингтону, обратити и на пријему, у Резиденцији Републике Србије, који ће бити посвећен промоцији Међународне специјализоване изложбе ЕXПО 2027, чији ће Србија бити домаћин, наведено је у саопштењу министарства.
Народна банка Србије најавила је раније да ће делегација Србије одржати састанке Међународног монетарног и финансијског комитета и Заједничког комитета за развој, саветодавних органа ММФ-а и Групације СБ.
У фокусу овогодишњих састанака биће глобална економска стабилизација у условима појачаних геополитичких и трговинских тензија, одрживост дуга, светски економски изгледи и ризици, као и питања од значаја за макроекономску и финансијску стабилност у изазовном глобалном окружењу.
Представници Србије и током овог Пролећног заседања имаће, како је саопштила НБС, низ билатералних сусрета с руководством ових институција како би разговарали о актуелним програмима сарадње и подршци даљем очувању макроекономске и финансијске стабилности земље.
Делегација Србије учествоваће и на заједничком састанку Конституенце Швајцарске, као и састанку затвореног типа који директор Сектора за Европу ММФ организује са гувернерима и министрима финансија земаља средње, источне и југоисточне Европе, а на коме ће бити разматрани економски изгледи за Европу за наредни период.
ММФ је у уторак објавио прогнозу за Србију у којој се наводи да ће привредни раст успорити на 2,8 одсто ове године, уз раст инфлације на 5,2 одсто.
Претходна јануарска коригована прогноза привредног раста за Србију била је три одсто, док је у октобру прошле године ММФ процењивао да ће српска економија у 2026. години порасти 3,6 одсто.
Поред тога, ММФ очекује да ће инфлација у Србији убрзати до краја 2026. године на 5,2 одсто.
Међународни монетарни фонд смањио је и прогнозу глобалног економског раста у 2026. на 3,1 одсто, што је за 0,2 одсто мање у односу на јануарску пројекцију, док је очекивани раст за следећу, 2027. остао непромењен на 3,2 одсто.
Глобална инфлација ће порасти на 4,4 одсто у 2026. и затим опасти на 3,7 одсто у 2027. години, што представља повећање у односу на претходне процене.
ММФ је смањио прогнозе економског раста и еврозоне на 1,1 одсто у 2026, што је за 0,2 одсто мање у односу на јануарски извештај, док истовремено прогнозира незнатно убрзање на 1,2 одсто у 2027, што је такође за 0,2 одсто мање у односу на претходну процену.
Према овој прогнози, Немачку очекује привредни раст од 0,8 одсто у 2026. и 1,2 одсто у 2027, у оба случаја за 0,3 одсто мање него у претходној пројекцији.
Француска, друга највећа привреда еврозоне, забележиће привредни раст од по 0,9 одсто у обе године, при чему је прогноза за ову годину смањена за 0,1 одсто, а за следећу за 0,3 одсто.
Велика Британија, према мишљењу ММФ-а, може да очекује 0,8 одсто раст у 2026. и 1,3 одсто у 2027, при чему је прогноза за ову годину ревидирана наниже за чак 0,5 одсто, а за 2027. за 0,2 одсто.
Кина бележи блаже погоршање изгледа, са очекиваним растом од 4,4 одсто у 2026, што је незнатно испод раније процене од 4,5 одсто, као и четири одсто у 2027. години.
Сједињене Америчке Државе могу да очекују раст од 2,3 одсто у 2026. и 2,1 одсто у 2027. години.
Индија ће, како наводи ММФ у процени, у овој и следећој години забележити раст од по 6,5 одсто, а прогноза је у оба случаја благо повећана за 0,1 одсто.
Највећи пад очекује се у региону Блиског истока и централне Азије, где би раст требало да успори на 1,9 одсто у 2026, са 3,6 одсто у прошлој години.
Главни економиста ММФ-а Пјер-Оливије Гуринша оценио је да је сукоб на Блиском истоку „зауставио замах раста“ и нагласио да ће коначни ефекти зависити од трајања и интензитета конфликта.
Он је истакао да ће кључни фактор бити брзина нормализације производње и транспорта енергије након завршетка сукоба, што директно утиче на глобалне цене и економске токове.
Лидери ММФ, Групације СБ и Међународне агенције за енергетику (ИЕА) упозорили су да рат на Блиском истоку има снажан и неравномеран утицај на глобалну економију, посебно погађајући земље које зависе од увоза енергије.
Заједничко саопштење објављено је након састанка у Вашингтону, одржаног у оквиру координационе групе формиране почетком априла, са циљем усклађивања одговора на енергетске и економске последице сукоба у региону.
Три институције истичу да је шок изазван ратом довео до раста цена нафте, гаса и ђубрива, што додатно повећава забринутост за сигурност снабдевања храном и стабилност тржишта рада, нарочито у сиромашнијим државама.
Посебно су погођене земље увознице енергије, док су поједини извозници нафте и гаса са Блиског истока претрпели значајан пад прихода од извоза услед поремећаја на тржишту, додаје се у саопштењу.
– Ситуација је и даље веома неизвесна, а бродарски саобраћај кроз Ормуски мореуз још увек није нормализован. Чак и након обнављања редовног бродарског саобраћаја кроз мореуз, биће потребно време да се глобалне залихе кључних роба врате на нивое пре сукоба, а цене горива и ђубрива могу да буду повишене дуже време с обзиром на штету на инфраструктури. Због поремећаја у снабдевању, несташица кључних инпута вероватно ће имати импликације на енергетску, прехрамбену и друге индустрије, упозоравају организације.
Иако ће званично у фокусу Пролећног заседања ММФ и СБ бити расправе о расту, инфлацији и развоју, ипак једна од главних дискусија биће о томе како реформисати те светске финансијске институције и ко контролише глобални финансијски систем, САД или Кина, али и питање односа САД према ММФ-у и СБ под политиком председника Доналда Трампа.
Постоји све већи јаз између Запада који жели да задржи контролу и Глобалног југа и Кине који траже већи утицај.
Трампова доктрина „Америца Фирст“ има фокус на домаће интересе, док су ММФ и СБ засноване на мултилатерализму, што је у сукобу с тим приступом.
САД су кључни финансијер и имају огроман утицај у ММФ и СБ и Вашингтону би могао да смањи подршку и успори одлуке и тако паралише њихов рад.