Свечана академија поводом градске славе Светог цара Константина и царице Јелене одржана је вечерас на археолошком налазишту Медијана, уз присуство бројних званица, као један од најзначајнијих догађаја у оквиру овогодишњег славског програма Града Ниша.
Присутнима се обратио и митрополит нишки Арсеније, који је говорио о значају Светог цара Константина и царице Јелене, њиховој улози у ширењу хришћанства и трајним духовним вредностима које су оставили у наслеђе.
– Пар дана касније, ето нас у светковању свештене успомене најзнаменитијег представника нашега града, светог равноапостолног цара Константина и његове мајке, свете царице Јелене.
Свети апостоли, као непосредни ученици Христови и први проповедници Његове благе вести, вођени Духом Светим, обећаним Утешитељем, раширили су по целом свету реч о страдалом и васкрслом Господу.
Заједница Тела Христовог, често гоњена и мучена, надилазила је све језичке и културне баријере, започевши спор, али незадржив преображај медитеранске цивилизације, почивале на грчкој мисли и култури и римском праву и сили.
Благовољењем Оца, реч Сина ширила се силом и дејством Духа Светога, који новорођену Цркву одржава и надахњује.
У том смислу ових промислом везаних празничних дана, истражујући историју Цркве, односно историју Божанског домостроја спасења, препознајемо дело светих царева као заиста равноапостолно.
Славом Божјом поучен, попут светог апостола Павла, вођен виђењем имена Христовог, знака под којим је извојевао многе победе, самодржац Константин утврди и рашири Свету Цркву, изједначивши њене границе са међама Васељене.
Владар познатог света, кога некада Јевсевије Кесаријски поставља раме уз раме са Киром Персијским и Александром Македонским, стави се тако у службу Цара над царевима и Господара над господарима.
По проглашењу слободе вероисповедања у древном Медиолануму 313. године, до тада гоњена Црква коначно је добила прилику да у слободи настави своју мисију и на прецизан начин артикулише своје учење, чему је свети цар Константин такође дао свој допринос, дванаест година касније сазвавши Први васељенски сабор.
По писању Сократа Схоластика, позноантичког историчара Цркве, цитирамо:
„Због силних добара која му Бог учини, Константин се показа веома захвалним. Пре свега, он нареди да се прекину прогони хришћана, да се ослободе многи заточеници, а оне који беху прогнани позва назад и свима поврати њихова имања која је запленила држава.Поред тога, он својски поче да гради и обнавља порушене цркве, и то је чинио од срца. Цар Константин веровао је и његове мисли су често биле упућене Христу, па је стога и своја дела чинио као хришћанин. Подизао је цркве и украшавао их скупоценим стварима, док је истовремено уништавао паганске грађевине у којима су се обожавали идоли.“
Владавина светог цара Константина стога представља сумрак римског многобоштва и зору Сунца правде, припремивши пут за даље јачање вере Христове и грађење хришћанске цивилизације, чији смо сви ми данас наследници и настављачи.
У овој празничној радости, са освртом на дела небеског покровитеља и заступника нашега града, поздрављам све присутне представнике Града Ниша, на челу са градоначелником Драгославом Павловићем, све госте и пријатеље из земље и иностранства, као и све житеље древног града на Нишави, и честитам градску славу – празник светог равноапостолног цара Константина и царице Јелене.
Нека би молитвама светих на све нас сишла благодат Божја, на очување и јачање хришћанског имена.
Срећна градска слава! Бог вас благословио на многе и благе године.
snagajuga.rs