На данашњи дан, 12. октобра 1918. године, јединице српске војске ослободиле су Ниш после три године окупације у Првом светском рату. Победоносни поход Прве армије, под командом војводе Петра Бојовића, остао је упамћен као један од најзначајнијих војних подвига у завршници Великог рата.
Пробој Солунског фронта, 15. септембра 1918. године, отворио је српској војсци пут ка ослобођењу отаџбине. После година ратовања, страдања и повлачења, српски војници кренули су у незадржив продор ка својим домовима.
Прва армија, предвођена војводом Петром Бојовићем, напредовала је изузетном брзином, остављајући главнину савезничких снага далеко иза себе. У једном тренутку српске јединице биле су чак 280 километара испред осталих савезничких трупа, што је изазвало забринутост француске команде.
Иако је француски генерал Франше д’Епере захтевао заустављање напредовања и чекање појачања, српска војска наставила је поход. Исцрпљене дуготрајним борбама, са оскудним залихама хране и дотрајалом опремом, војнике је водила снажна жеља да што пре ослободе своју земљу.
Одлучујући продор преко Селичевице
Немачке снаге припремале су одбрану Ниша, настојећи да задрже важне саобраћајне и војне комуникације. Међутим, српска команда осмислила је маневар који је пореметио непријатељске планове.
Војвода Петар Бојовић усмерио је Моравску дивизију преко Заплања, одакле су српске јединице продрле ка Селичевици. Већ 10. октобра потиснуле су немачке снаге са важних положаја и угрозиле њихове комуникације.
Суочена са опасношћу од опкољавања, немачка команда наредила је повлачење из Ниша. Тиме је избегнута велика битка на градским улицама, а српским јединицама отворен пут за улазак у град.
Нишлије цвећем, загрљајима и сузама дочекале ослободиоце
Дванаестог октобра 1918. године српски војници ушли су у Ниш, где их је дочекало одушевљено становништво. После три године тешке окупације, град је поново био слободан.
Грађани су излазили из својих кућа, грлили и љубили војнике, засипали их цвећем и даривали храном, воћем, пићем и одећом. Улице су биле испуњене радошћу, а сусрет ослободилаца и становништва остао је један од најупечатљивијих тренутака у историји града.
Неколико дана касније Нишлије су свечано дочекале и француске савезничке трупе.
Француски генерал Траније у својим белешкама описао је емотиван дочек, наводећи да су га старији мештани дочекивали са сузама, љубили му руке, док су војници пролазили кроз град уз овације и цвеће.
У част ослободилаца организован је и свечани банкет, којем је присуствовао нишки владика Доситеј, након повратка из заточеништва у Бугарској.
Дан који је остао уписан у историју Ниша
Ослобођење Ниша представљало је важну прекретницу у завршним операцијама Првог светског рата и наставку победоносног напредовања српске војске ка северу земље.
Данас, 108 година касније, 12. октобар остаје симбол слободе, храбрости и пожртвовања српских војника, али и сећање на страдања и истрајност Нишлија током Великог рата.
snagajuga.rs