Декан филозофског факултета у Нишу Владимир Јовановић казао је, да запослени желе да изразе „категоричко неслагање и најоштрији протест због политике коју Министарство просвете спроводи над њима. Подсетио је да Филозофски факултет већ 64 дана функционише без апропријација, због чега од 20. јула, између осталог, нису исплатили зараде запосленима. Због тога су поднели тужбу против Министарства просвете и кривичну пријаву против министра просвете Дејана Вука Станковића.
Ова изјава декана Филозофског би била нормална реакција у нормалним приликама. Прилике, међутим, на овом факултету скоро две године нису нормалне. Декан тражи правду за запослене који не примају плату, а заборавио је да је његов Факултет уназад две године центар политичких дешавања, усмерених ка рушењу државе. Заборавио је да су студенти овог факултета, који нису били на страни бивше деканке Наталије Јовановић губили године, губили новац за школовање, губили стипендије и све оно што их је следовало као високошколце. А нису то желели, и нису имали коме да се пожале. Једино што су добили је погрдан надимак „Ћаци“.
Крвава шака у рукама бивше деканке Наталије Јовановић је сва правила и Законе окренула наопачке, и хушкала студенте који су јој помагали да од Факултета направи све, само не установу у којој млади људи треба да се образују и граде свој живот.
Стога је и изјава асистента Филозофског факултета Велибора Петковића лишена сваког погледа у прошла догађања. Он каже да запослени на Филозофском неће штрајковати глађу како „не би обуставили полагање испита, а затим и почетка школске године, јер би то ишло на штету студената. Не би могли да дипломирају, не би могли да упишу наредну годину.“
Дирљиво са стране асистента Петковића, који о томе није размишљао прошле године, када је учествовао у свим догађајима обојене револуције на том факултету. А онда додаје да је факултет „факултет свих грађана Србије, а они (власт) треба да се призову памети и да , како каже, наставимо да заједно живимо у овој држави“.
Жалопојке овакве врсте требало је да изрекне раније и призове памети своје колеге које су оставиле “трагове који смрде нечовјештвом“, како рече о садашњој власти. Воли асистент Петковић да цитира паметне људе, али то чини на погрешном месту. Његош је, такође рекао „Ко са мача лати, од мача ће погинути“. Зато нема кукњаве сада, догађаји на Филозофском се одвијају по тој логици.
Проф. др Јасмина Шаранац Стаменковић, представница Радне групе Филозофског факултета у Нишу, објашњава како се сналазе без плата. „Тешко, заиста, врло тешко. Они који имају нешто више са стране помажу онима који абсолутно немају. Притом, факултет ради у пуном капацитету“.
Па и треба да ради, јер прошле године није радио, а плата се примала. Ваљда треба надокнадити пропуштено. Само што оштећени студенти не могу да надокнаде. Не могу да завршавају две године у једној, нема ко да им врати изгубљени новац, немају коме да се жале, чак ни суду.
Лако је махати крвавим шакама док новац стиже из других извора, а шта сад? Тражиш од онога против кога си радио, да ти изађе у сусрет. Махање сада неће бити од велике користи.
snagajuga.rs