Др Митко Арнаудов, научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду, говорио је о положају БРИКС-а у актуелним међународним односима, између блоковских подела и стварне мултилатералности.
На форуму „БРИКС 2026: изазови глобалне политичке и економске трансформације“, који је одржан поводом самита лидера БРИКС-а одржаног у Индији, разговарано је о променама у међународном поретку, улози земаља Глобалног југа и перспективама сарадње Србије и Кине.
Форум су заједнички организовали Кинеска медијска група и Институт за међународну политику и привреду. На форуму су учествовали потпредседница Народне скупштине Републике Србије Марина Рагуш, директорка Института за међународну политику и привреду др Гордана Мишев, представник Кинеске медијске групе Луо Ћи, виша научна сарадница Института др Наташа Станојевић и научни сарадник Института др Митко Арнаудов. Скупу су присуствовали државна секретарка у Министарству привреде Србије Андреа Хорват Кираљ, саветница у Амбасади НР Кине у Србији Лију Јингхуи и други гости.
Марина Рагуш, потпредседница Народне скупштине Републике Србије у техничком мандату, истакла је да Србија, упркос све израженијим геополитичким поделама, наставља да води суверену, независну и мултивекторску спољну политику.
„ Говор кинеског председника Си Ђинпинга на самиту БРИКС-а у Индији показује правац будуће сарадње земаља Глобалног југа. Он је позвао земље БРИКС-а да преузму предводничку улогу у четири области: подстицању иновативног развоја, очувању мира и стабилности, унапређењу међуцивилизацијске размене и реформи и унапређењу глобалног управљања.
Ове поруке имају велики значај и за Србију“, рекла је Рагуш.
Она је оценила да су традиционално добри односи Србије и Кине додатно унапређени и да, уз инфраструктуру и традиционалне индустрије, две земље развијају сарадњу и у областима биотехнологије, вештачке интелигенције, производње чипова, батерија и робота.
Рагуш је нагласила и да две земље, које везује челично пријатељство, деле ставове о значају поштовања суверенитета и територијалног интегритета, мирног решавања спорова и изградње мултиполарног света. Према њеним речима, континуирано продубљивање сарадње Србије и Кине посебно је важно у садашњим изазовним и турбулентним међународним околностима.
Директорка Института за међународну политику и привреду др Гордана Мишев оценила је да БРИКС представља институционални одговор на досадашње моделе глобалног управљања и пружа могућност да земље у развоју добију већу улогу у доношењу одлука на међународном нивоу.
„Брикс можда није један економски, па ни политички савез као што је Покрет несврстаних, то је један институционални одговор на досадашње моделе глобалног управљања“, рекла је Мишев.
Она је навела да су међу најважнијим циљевима БРИКС-а реформа економског и финансијског система, инклузивније глобално управљање, развој дигиталне економије и међународне трговине, као и промена глобалне политичке архитектуре.
Говорећи о финансијској сарадњи, Мишев је нагласила да већа употреба националних валута међу чланицама БРИКС-а не значи укидање долара нити представља сукоб са Сједињеним Америчким Државама, већ има за циљ смањење трошкова трансакција и олакшавање међусобне трговине.
Она је указала и на значај развоја дигиталне инфраструктуре, вештачке интелигенције, стартап компанија и повезивања малих и средњих предузећа, посебно када је реч о преношењу знања и помоћи мање развијеним државама. Мишев је закључила да БРИКС представља нову наду за мале земље и земље у развоју, јер има економску и политичку снагу да покрене стварање праведнијег глобалног поретка.
Луо Ћи, представник Кинеске медијске групе, истакао је да је кинески председник Си Ђинпинг на самиту БРИКС-а у Индији позвао чланице те групације да преузму водећу улогу у подстицању иновативног развоја, очувању мира и стабилности, унапређењу међуцивилизацијске размене и реформи глобалног управљања.
Он је додао да Кина и Србија подржавају поштовање суверенитета, дијалог и истински мултилатерализам.
„Суочене са поделама и конфронтацијом, земље треба да бирају отвореност, међусобно поштовање и сарадњу“, рекао је Луо.
Др Наташа Станојевић, виша научна сарадница у Институту за међународну политику и привреду, говорећи на тему „Ширење БРИКС-а и јачање Глобалног југа у светској трговини“, оценила је да проширење БРИКС-а мења економску географију ове групације и повећава њен значај у међународној трговини.
Она је навела да нове чланице не доносе само нова тржишта, већ и енергетске ресурсе, производне капацитете и приступ важним поморским и транспортним правцима. Према њеним речима, БРИКС сада повезује знатно шири простор Глобалног југа и отвара могућности за снажније трговинске везе између Азије, Африке, Блиског истока и Латинске Америке.
„Он повезује неке од највећих тржишта, произвођача и извозника Глобалног југа и пружа институционални простор у којем се могу решавати конкретна питања трговине, инвестиција, финансирања, транспорта и пословне сарадње. БРИКС није створио јачање Глобалног југа, али његово ширење том процесу даје нови институционални оквир и додатни подстицај“, рекла је Станојевић.
Она је истакла да различите привредне структуре чланица стварају значајан простор за економску сарадњу, јер неке земље располажу енергијом и сировинама, друге великим индустријским капацитетима, а треће великим тржиштима. Према подацима које је изнела, извоз унутар БРИКС-а повећан је са 84 милијарде долара 2003. године на око 1,2 билиона долара 2024. године.
Станојевић је указала и на убрзан развој трговине између земаља Глобалног југа, чији је удео у светској робној трговини порастао са око 11 одсто 2000. године на 28 одсто 2025. године. Она је закључила да се следећа фаза развоја БРИКС-а неће мерити само бројем чланица, већ способношћу групације да свој географски обухват и различите економске потенцијале претвори у снажније трговинске, инвестиционе и производне везе између земаља Глобалног југа.
Др Митко Арнаудов, научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду, говорио је о положају БРИКС-а у актуелним међународним односима, између блоковских подела и стварне мултилатералности. Он је указао да се у декларацији усвојеној на самиту БРИКС-а у Индији сарадња помиње 157 пута, док се интеграција наводи свега седам пута, што показује да циљ ове групације није стварање новог политичког блока.
„Мултилатерализам треба да буде циљ према коме тежимо уколико настојимо оснаживању међународних односа на једнаким принципима и стандардима међународног права“, рекао је Арнаудов.
mondo.rs