На Сјеничко-пештерској висоравни истраживачи су забележили црнокрилог зијавца (Glareola nordmanni), птицу која се у Србији бележи тек трећи пут и то након скоро 40 година, саопштено је из Друштва за заштиту и проучавање птица.
Овакав изузетан налаз још једном потврђује значај Специјалног резервата природе „Пештерско поље” као простора за гнежђење и одмаралиште птица, наведено је у саопштењу.
Истакнуто је да су и други делови ове висоравни од изузетног значаја за птице.
Приликом обиласка акумулационог језера између села Карајукића Бунари и Браћак, истраживачи су 2. маја забележили више десетина различитих врста шљукарица.
Међу њима, примећен је и један примерак зијавца, необичне шљукарице која личи на велику чиопу са кратким, малим кљуном и рачвастим црним репом.
Будући да се у Европи појављују три врсте зијаваца, након детаљног посматрања и фотографисања птице у лету, установљено је да се ради о врло ретком црнокрилом зијавцу.
Ова врста једна је од најређе бележених у Србији са свега два документована налаза до сада: претходни пут забележена је 1989. у близини Кладова.
Црнокрили зијавци иначе насељавају степе и слана језера од севера Црног мора до Монголије, а бројност им је у опадању широм ареала.
Зимују у подсахарској Африци, тако да је ова птица током свог повратка на гнездилишта залутала на Пештер.
У даљој прошлости је и у Србији ова врста вероватно била бројнија на пролазу.
Код нас је и даље на пролазу редован и врло малобројан обичан зијавац (Glareola pratincola) који се до средине прошлог века и гнездио на нашим просторима.
Ово је још један у низу занимљивих налаза који потврђују значај овог великог крашког поља за сеобу, одмор и прехрану великог броја врста, укључујући неке код нас и глобално ретке врсте попут азијског златног вивка (једини налази за Србију), планинског зујавца, белоноктих и сивих ветрушки, црних стрвинара, планинског орла, ушатих шева, жутокљуних галица, руменки…
Чланови и сарадници (DZPPS-a) спроводе истраживања птица Сјеничко-пештерске висоравни готово 20 година, са значајним интензивирањем у последњих 10, што је довело до низа великих открића, додаје се у саопштењу.
Од 2025. године покренут је пројекат (PROZHUM) који између осталог има за циљ истраживање поџемних вода Пештерског поља и истраживање биодиверзитета дуж водотокова реке Вапе и Јабланице код Сјенице.
tanjug.rs