Најчешћи типови су себороичне (бенигне, повезане са генетиком и старењем) и актиничне (преканцерозне, изазване УВ зрачењем)
Свака нова или променљива пигментна промена на кожи, посебно код старијих од 40 година, захтева дерматолошки преглед
Промене на кожи најчешће се појављују после 40. године живота и називају се старачким, сенилним кератозама, али се могу јавити и знатно раније, па су један од најчешћих дерматолошких проблема.
Кожа је наш највећи орган и често нам кроз различите промене шаље сигнале не само о њеном стању и потребама, већ и о целом организму. Једна од најчешћих појава са којом се у пракси сусрећу дерматолози и која изазива много недоумица, јесу промене на кожи које зовемо кератозама. Докторка Марија Јакшић, специјалиста дерматовенерологије разјаснила је и објаснила шта треба да знамо о тим променама, како да их препознамо и како треба да реагујемо.
– Кератозе су увек извор забринутости и нелагодности пацијената како у здравственом, тако и естетском смислу, било да се ради о црвеним перутавим промена или о тамним, храпавим израслинама или жућкастим масним… Кератозе су врло честе, углавном бенигне, доброћудне, али могу бити и премалигне промене на кожи, које настају услед поремећаја умножавања и сазревања ћелија површинског слоја коже тј. епидермиса. То доводи до задебљања његовог рожнатог слоја, хиперкератозе. Иако су најчешће безопасне, важно је препознати тип кератозе, јер поједине могу имати потенцијал да пређу у малигну промену. Такође важно их је разликовати од неких других клинички сличних промена на кожи какве су младежи, тумори, инфективне, инфламаторне, аутоимуне дерматозе, а ради избора најадекватнијег вида лечења.
Од генетике до утицаја сунца
Иако постоји више типова кератоза, у општој популацији најчешће се срећу следећа два типа – себороичне и актиничне, па др Јакшић објашњава разлике.
– Себороичне кератозе су бенигне пролиферације кератиноцита у чијем настанку доминантну улогу имају генетика и старење коже. Често се називају „старачким, сенилним кератозама“ јер почињу да се појављују обично после 40-50. године живота, мада се могу јавити и знатно раније. Обично су мултипле и симетрично распоређене на лицу и фотоекспонираним регијама – скалп, врат, груди и леђа, али и на кожи абдомена и великих прегиба. Боја им варира од жућкасте до црне, обично су храпаве површине и често прекривене масном сквамом, јасно ограничене и изгледају као да су „налепљене“ на кожу. Иако нису опасне, често су естетски неприхватљиве, нарочито ако се налазе на лицу или местима где их одећа иритира.
Последица кумулативног дејства УВ зрачења
Према њеним речима дерматолози највише пажње обраћају на актиничне, соларне/сенилне кератозе.
– Ове врсте спадају у премалигне кератиноцитне неоплазије. Настају као директна последица кумулативног дејства УВ зрачења. Манифестују се као храпаве, љуспасте црвенкасте или браонкасте промене на деловима тела који су највише изложени сунцу – лице, уши, теме код мушкараца, шаке. Фактори ризика укључују дугогодишње излагање сунцу без адекватне заштите, светао фототип коже, старија животна доб, мушки пол, као и ослабљен имунитет.
И естетски и здравствени проблем
Докторка истиче заблуду да су све кератозе искључиво естетски проблем уз објашњење да себороичне кератозе готово никада не прелазе у малигне промене, док су актиничне кератозе преканцерозне промене, које уколико се не третирају, могу еволуирати у сквамоцелуларни карцином, један од облика рака коже.
– С друге стране, појава многобројних, еруптивних себороичних кератоза може бити повезана са малигнитетом унутрашњих органа или ХИВ инфекцијом ,,Leser-Trelat знак“ , те на тај начин дерматолог може открити и нека друга, озбиљнија обољења од самих кератоза на кожи.
Брзе и безбедне методе уклањања кератоза
Данас постоје бројне брзе и безбедне методе уклањања кератоза. Најчешће подразумевају криотерапију, течним азотом, киретажу и/или електрокаутеризацију, радиоталасну хирургију, ласерску терапију, хемијске пилинге, фотодинамску терапију, али и локалну терапију кремама које делују на измењене ћелије епидермиса.
– Уколико постоји дијагностичка дилема, промена се ексцидира, уклања у целости уз хистопатолошку верификацију. С обзиром да директно излагање третиране регије сунцу може довести до иритације и појаве тамних флека, често се за за ову врсту интервенција преферира сезона јесен/зима. Међутим уз придржавање савета дерматолога, адекватну едукацију и строгу фотопротекцију ,,SPF 50+“ након третмана, већина процедура за уклањање кератоза се може радити током целе године, каже др Јакшић.
Не игноришите јасне знаке
Свака нова пигментна промена код старијих од 40 година, брзо растућа или промена која мења боју, облик и величину, крвари или сврби је аларм за дерматолошки преглед.
– Такође, свака црвенкаста промена на кожи која не пролази у року од неколико недеља, или раница која не зараста, захтевају хитан дермоскопски преглед. Посебну пажњу треба обратити на фотоекспониране регије, али и мултипле и брзо настајуће промене у старијем животном добу. С друге стране, себороичне кератозе иако бенигне по природи, могу бити на местима изложеним хроничном трењу и иритацијама, али и представљати естетски проблем, те се саветује њихово уклањање, закључује докторка.
blic.rs