Како преноси немачки јавни сервис ,,rbb24″, дечји лекар запослен у ,,Havelland Kliniken“ у Бранденбургу оптужен је за кривична дела против сексуалне самоодређености у чак 130 случајева, међу којима су и тешки облици сексуалног злостављања деце и силовања.
Велики број наводних дела, према оптужници, почињен је током његове редовне службе.
Тужилаштво у Потсдаму саопштило је да су дела вршена током приближно дванаест година, између 2013. и 2025. године. Четрдесетпетогодишњи лекар ухапшен је у новембру прошле године, након што је мајка једног детета поднела пријаву због злостављања у клиници у Ратенову. Од тада се налази у истражном притвору, а оптужница је поднета Окружном суду у Потсдаму, који треба да одлучи о отварању главног поступка.
Према извештају ,,rbb24″ и других немачких медија, лекар је радио на две локације ,,Havelland Kliniken“ у Ратенову и Науену. Највећи део злоупотреба, како се наводи, догодио се током редовних прегледа и болничког рада, при чему је осумњичени наводно злоупотребио поверење родитеља и малих пацијената.
Хапшење је уследило тек након конкретне пријаве у новембру 2025. године, иако су наводна дела трајала више од деценије. Управо тај податак поново отвара питање ефикасности наџора у здравственим установама и одговорности система који је морао раније да препозна алармантне сигнале.
Како наводи ,,rbb24″, нико од колега, руководства клинике, нити других надлежних инстанци није раније пријавио сумњиво понашање, упркос обиму и трајању наводних дела. Клиника је у јануару најавила проверу својих заштитних механизама и ангажовање стручњака. У случају који је довео до хапшења, према наводима медија, није поштовано важеће „правило четири ока“, односно присуство две особе током прегледа.
Овај случај, који је у јавност изнео ,,rbb24″, болно подсећа колико озбиљне последице могу настати када институције закажу у заштити најмлађих. Деца морају бити апсолутни приоритет сваког друштва, а здравствене установе места највишег поверења и безбедности. Ако се покаже да је лекар годинама могао да злоупотребљава положај без реакције система, онда одговорност не може бити само појединачна, већ и институционална. Потребни су строжи наџор, брже реакције и јасна правила која се не смеју заобилазити.
Пише: Нина Стојановић
srpskiugao.rs