Ницање зуба може незнатно да подигне температуру тела, али никада до прага грознице
Ницање зуба не изазива грозницу, дијареју, осип од пелена или цурење из носа
Период ницања зуба често се поклапа са првим вирусима, променом исхране или рутине сна, што ствара забуну
Док се појава првог зубића у породици слави као велики догађај, овај природни процес деценијама прати лоша репутација дежурног кривца за готово сваки здравствени проблем код беба.
Ницање зуба је незаобилазна прекретница у развоју сваког детета, али се често неосновано повезује са симптомима који немају везе са оралним здрављем. Од високе температуре, преко пеленског осипа, до озбиљних стомачних тегоба – родитељи су често склони да све припишу ,,зубићима“.
У наставку разјашњавамо шта је научна чињеница, а шта народно веровање, и који су стварни симптоми који могу да се јаве код бебе током овог периода.
Да ли беби расту зуби или је болесна – како направити разлику
Први млечни зуби најчешће се појављују у периоду између 6. и 24. месеца живота, али честа дилема са којом се родитељи суочавају јесте како разликовати обичну прехладу од симптома ницања зубића.
Америчка академија за педијатрију истиче важну тезу: деца којој ничу зубићи у медицинском смислу се ,,мало се разликују“ од вршњака који тренутно не пролазе кроз тај процес, уз јасну напомену да је важно разликовати доказане симптоме од оних лажних.
За разлику од болести попут вирусних или бактеријских инфекција, ницање зуба не би требало да изазове драстичне промене у расположењу, квалитету сна и бебином општем стању. Другим речима, ако је дете екстремно летаргично или неутешно плаче сатима, узрок вероватно лежи негде другде.
– Ницање зубића може да изазове благу нелагодност у деснима код беба, али не би требало да буде нешто што озбиљно ремети њихово уобичајено расположење или распоред, каже др Лиса Дијард, специјалиста педијатрије у Кливлендској клиници.
Стварни симптоми ницања зуба: На шта обратити пажњу
Иако су знаци ницања често дискретни и зубићи некада недељама остају невидљиви испод површине десни, организам шаље јасне сигнале да се припрема за њихово избијање. Др Дијард издваја кључне показатеље који прате овај процес:
Повећана саливација (балављење): Пре него што зуб избије, производња пљувачке (саливе) се значајно појачава.
До појачаног балављења долази јер се производња пљувачке рефлексно повећава као одговор на иритацију десни пре него што зуб физички пробије слузокожу.
Ово често захтева сталну употребу подбрадака како би се избегла додатна иритација коже око уста.
Интензивно жвакање и грицкање: Потреба да беба у уста стави све што је надохват руке – од прстића до играчака – није случајна.
Ницање зуба ствара унутрашњи притисак на десни, а грицкање тврдих предмета ствара контра-притисак који доноси тренутно олакшање и смањује осећај напетости у вилици.
Блага нервоза: Мала доза раздражљивости је очекивана појава. Беба може да делује „чудно“, да буде мање толерантна на фрустрације или да тражи сталну физичку близину родитеља. Ова нервоза обично достиже свој зенит у данима непосредно пре него што зуб избије, а стање се по правилу нормализује у року од три до четири дана након појављивања зубића.
Лажни симптоми: Најчешћи митови о ницању зуба
У медицини је важно разумети да то што се две ствари дешавају истовремено, не значи да је једна узроковала другу. Бебе у узрасту када ничу први зуби често долазе у контакт са новим вирусима, мењају исхрану или режим спавања, што доводи до забуна.
Дакле, то што беба добије осип или температуру у периоду када јој расту зуби, не значи да је ницање узрок тих проблема. Следи 3 најчешћа мита о ницању зуба.
Мит 1: Ницање зуба изазива грозницу
Ово је можда најопаснија заблуда. Ницање зуба може незнатно да подигне базалну температуру тела, али никада до прага грознице. Нормална телесна температура је око 37 степени. Грозница почиње од 38 и више степени.
– Ако беба има температуру од 38,4 степени или више, немојте је игнорисати и приписивати ницању зуба. Грозница је знак инфекције, а не ницања зуба, наглашава др Дијард.
Лекарску помоћ треба потражити ако:
– дете је млађе од 3 месеца и има температуру изнад 38 степени,
– грозница траје дуже од три дана без побољшања,
– дете се тешко буди, одбија течност или показује знаке дехидрације,
– ако температура пређе 40 степени, неопходна је хитна медицинска интервенција.
Америчка академија за педијатрију издаје посебан опрез у вези са овим симптомом. Кривљење ницања зуба за грозницу може да доведе до кашњења у тражењу помоћи због стварних инфекција, као што су упале уха или уринарног тракта, па чак и менингитис.
Постоје два кључна разлога зашто инфекције често почињу управо између 6. и 12. месеца живота, што се поклапа са ницањем зуба:
Губитак антитела: У овом узрасту беба губи заштитна антитела која су јој пренета од мајке при рођењу.
Развојна фаза: Деца тада пролазе кроз прекретницу у којој имају потребу да жваћу апсолутно све што им дође под руку, чиме се излажу бројним патогенима.
Мит 2: Ницање зуба узрокује пеленски осип
Често се верује да вишак прогутане пљувачке мења састав столице, чинећи је киселијом, што доводи до осипа. Међутим, научна истраживања нису потврдила ову теорију.
Ако се пеленски осип појави, вероватнији узроци су:
– иритација од пелена или марамица,
– нова храна у бебиној исхрани,
– топлотни осип
– или реакција на детерџент.
Превенција остаје иста: брза промена пелена и употреба заштитних крема на бази цинк-оксида.
Мит 3: Ницање зуба драстично ремети сан
Проблеми са спавањем код беба могу да се јаве из разних разлога, али ницање зуба обично није један од њих.
– Неки родитељи брину да ницање зубића беби наноси превише бола да би добро спавала. Али нелагодност је заправо блага и не би требало да буде примарни узрок поремећаја сна, истиче др Лиса Дијард из ,,Cleveland Clinic“.
Доследна рутина и безбедне праксе спавања су много значајнији фактори за квалитетан одмор.
Како олакшати беби ницање зуба
Ницање зуба је природна фаза која захтева стрпљење. Према препорукама Америчке академије за педијатрију, механичко олакшање је увек бољи избор од лекова.
Масажа десни: Трљање чистим прстом у трајању од два минута најефикасније смањује бол. За децу старију од 12 месеци, може се користити и комадић леда умотан у влажну крпу.
Глодалице и хладни предмети: Гумени прстенови или мокре крпе охлађене у фрижидеру (никако у замрзивачу) помажу при жвакању. Избегавати сирову шаргарепу због ризика од гушења и ледене штапиће због могућих промрзлина.
Стоп за „огрлице за зубиће“: Ћилибарске и сличне огрлице нису безбедне нити ефикасне; носе висок ризик од гушења и фаталних исхода.
Промена начина храњења: Ако дете одбија флашицу или дојење, течност се може понудити из шољице, кашичицом или шприцем.
У већини случајева, нелагодност при ницању зуба је блага и може успешно да се реши масажом десни.
Ипак, ако се немир не смирује, могу да се размотре лекови против болова (аналгетици), али уз строга правила:
Парацетамол (ацетаминофен): Може да се користи за ублажавање болова према дозирању које одреди лекар.
Ибупрофен: Опција је искључиво за децу старију од шест месеци.
Ограничена употреба: Ови лекови не смеју да се дају детету дуже од једног или два дана
blic.rs