Пројекат зелене енергије у Нишу, реализован у сарадњи са УНДП-ом и Министарством заштите животне средине, вредан је укупно 975.000 долара, од чега 220.000 долара чини грант УНДП-а. У оквиру иницијативе спроведено је седам потпројеката, са циљем модернизације и унапређења система даљинског грејања.
Најзначајнији део пројекта реализован је у котларници „Мајаковски“, где су уграђени термосоларни панели и фотонапонска електрана. Овај систем омогућава производњу електричне енергије снаге 72 киловата за потребе саме топлане, док се вишкови могу предавати у дистрибутивну мрежу. Истовремено, термосолари обезбеђују загревање санитарне топле воде за становнике, која се до сада загревала на гас.
В.д. директора ЈКП „Градска топлана“ Живојин Тасић истакао је да је Ниш један од пионира у примени обновљивих извора енергије у систему даљинског грејања, нагласивши да је ово први пут да једно постројење Топлане производи и електричну енергију.
Поред овог пројекта, у оквиру програма реализовано је и увођење напредног софтверског система за управљање мрежом, који омогућава праћење рада у реалном времену и оптимизацију потрошње. Такође, у „Топлани југ“ уграђени су таложници и мерачи отпадних вода, што је већ довело до смањења концентрације штетних материја, као и мерна опрема за праћење емисије загађујућих гасова.
Како је истакла Нина Ристић из Министарства заштите животне средине, у оквиру припрема за интегрисану дозволу утврђено је повећано присуство хлорида у отпадним водама „Топлане југ“, због чега је уградња нове опреме била неопходна. „Већ први резултати показују да је дошло до смањења концентрације хлорида у систему, што је значајан корак ка заштити животне средине“, нагласила је Ристић, додајући да су на димњаку ове топлане постављена и мерна места за праћење емисије штетних материја у ваздуху.
Пројекат представља значајан корак ка енергетској ефикасности, смањењу загађења и уштеди енергената, а котларница „Мајаковски“ постаје први пример „зелене топлане“ у систему даљинског грејања града Ниша.
– Пуно пројекта је данас, који смо могли да видимо у Градској топлани, који су већ у завршној фази и некој од њих су и реализовани. И Ниш, са поносом можемо да кажемо поред конверзиje котларница које радимо, а морамо да напоменемо да је Нишка топлана 97% користи природни гас. Сада ћемо користити и друге изворе, то јест обновљиве изворе енергије, изјавио је Милош Ђорђевић, члан Градског већа.
И драгом је да је то баш у Нишу, да се ради о Нишкој топлани. И као Град ћемо ове пројекте подржавати. Свакако у наредном периоду пратићемо конкурсе и свакако со тим ћемо доносити и одбивање.
Зелена агенда ЕУ у Србији
Зелена агенда за Западни Балкан представља стратешки оквир регионалног развоја усмерен на суочавање са изазовима климатских промена и убрзање зелене транзиције. Њен циљ је да помогне земљама региона, укључујући Србију, да ускладе прописе у области заштите животне средине са стандардима Европске уније. Ова иницијатива заснива се на Европском зеленом договору и Економско-инвестиционом плану за Западни Балкан.
Пројекат „ЕУ за Зелену агенду у Србији“ спроводи се уз техничку и финансијску подршку Европске уније, у сарадњи са Министарством заштите животне средине. Носилац реализације је УНДП, у партнерству са Амбасадом Шведске и Европском инвестиционом банком, док су додатна средства обезбедиле владе Шведске, Швајцарске и Србије. Укупна подршка укључује 7,2 милиона евра из ЕУ, као и додатна средства међународних партнера.
Један од кључних принципа Зелене агенде је да транзиција ка климатској неутралности мора бити праведна и инклузивна, како би користи и трошкови били равномерно распоређени у друштву. У том циљу, пројекат предвиђа јавне позиве и подршку иновативним идејама, технологијама и пословним моделима који доприносе побољшању квалитета живота грађана.
Циљ пројекта је унапређење законодавног и стратешког оквира, подршка пилот-пројектима у пракси и обезбеђивање додатних инвестиција за зелену трансформацију Србије.
Фокус активности усмерен је на пет приоритетних области: декарбонизацију и енергетску ефикасност, развој циркуларне економије, заштиту биодиверзитета, смањење загађења животне средине, као и одрживе системе производње хране и развој руралних подручја.
Овим приступом, Зелена агенда представља важан корак ка одрживој привреди и здравијем окружењу за све грађане Србије.
snagajuga.rs