Објекат садашњег нишког Историјског архива подигнут је 1890. године и једини је објекат који је саграђен у Тврђави након ослобођења града од Турака (1878). У овој згради је најпре била смештен одељак Картографског одељка српске војске, са превасходним задатком израде карата новоослобођених крајева југа Краљевине Србије.
Зграда Историјског архива смештена је у северозападном делу нишке Тврђаве, према Виник капији. Објекат је приземног карактера, са основом издуженог правоугаоника. Име архитекте који је пројектовао овај објекат није сачувано.
Након што је на почетку 20. века Картографски одељак премештен у Београд, у објекат се уселила прва „Прва подофицирска артиљеријска школа“, која је радила све до почетка Првог светског рата. За време бугарске окупације Ниша од 1915. до 1918. године, као и током Другог светског рата, зграда је служила као затвор, поред објекта Апсане, који се налази у непосредној близини. У овом објекту је бугарски окупатор држао многе заробљене цивиле и устанике у време Топличког устанка 1917. године, а многи од њих прошли су кроз „Капију смрти“ и били стрељани у рововима Тврђаве.
Између два светска рата зграда је коришћена као војни објекат, јер је простор нишке тврђаве и тада служио као војна касарна. Тврђава је 1959. године проглашена спомеником културе и јавним парком, а зграду је почео да користи Историјски архив Ниш, који се и данас у њему налази. По својој величино, нишки архив представља други по величини градски архив у Србији, одмах иза београдског и представља једну од најзначајнијих институција за проушавање прошлости града Ниша и читавог југа Србије.
Данас Историјски архив Ниш располаже са око 1.200 квадратних метара простора.
Велика реконструкција објекта спроведена је у периоду од 2002. до почетка 2007. године. Том приликом изграђени су нови архивски депои, уграђене савремене полице и теретни лифт за транспорт архивске грађе, комплетно су обновљене водоводне и електроинсталације, а у поткровљу је уређен нови административни простор са десет канцеларија и салом за састанке. Објекат је добио и систем видео-надзора, као и нови улаз из правца централног дела Нишке тврђаве.
За реконструкцију овог значајног културног добра Град Ниш издвојио је више од 16 милиона динара, чиме су створени услови за савремено чување вредне архивске грађе која сведочи о историји Ниша и југа Србије.
Иако име пројектанта није сачувано, зграда је због свог историјског и архитектонског значаја 1959. године проглашена спомеником културе, док је од 1975. године под заштитом државе, као последњи објекат војне архитектуре у нишкој Тврђави, са краја XIX века.
View this post on Instagram
snagajuga.rs