Верници православне вероисповести 30. јула обележавају Огњену Марију и за њу се везују разни обичаји.
Свету мученицу Марину називамо Огњена Марија због њене велике, „огњене“, љубави према Исусу Христу, као и због тога што је мучена огњем. У нашем народу важи многи обичаји на дан када се слави Огњена Марија – нарочито се не сме ништа радити, „ни конац у иглу уденути“, јер како свети Илија спаљује громом, она спаљује огњем
За Христа чула у 12. години
У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
Марина је рођена у Антиохији, у породици многобожачког свештеника Једесије. О Исусовом животу слушала је од своје дадиље, те се још као девојчица зарекла да ће му заветовати живот и да се неће удавати. Њена одлука разбеснела је Једесију. Њен отац то није прихватио и одрекао се ћерке због вере. Када је намесник царски Олимврије сазнао да је Марина хришћанка, пожели да узме за жену.
Марина одбија Олимвријево наређење да принесе жртву идолима и да се одрекне Христа. Одбила је и његову понуду да му буде супруга.
– Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, на дам њима оне части које припадају Творцу моме, одговорила му је. Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу.
Подвргнута је разним мучењима, али је још неко време остала у животу. Избавила се од дављења у води, а ране од спаљивања на ватри тајанствено су се исцелиле док је лежала у тамници. Олимврије је на крају наредио да јој одсеку главу мачем. То се десило око 270. године, када је светитељка имала само шеснаест година.
У тамници Марина се молила Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини да изчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави блистав и вискок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: “Радуј се Марина, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља.”
И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Мучили су је и други дан у огњу, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус Христ са анђелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу и на небесима и на земљи.
Њено страдање преобратило је у хришћанство око 15.000 људи
Једна рука Свете Марине налази се у манастиру Вартопеду у Светој Гори. У Албанији, на планини Ланга изнад Охридског језера налази се манастир Свете Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса дешавала су се и дешавају се у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани.
Огњена Марија ужива страхопоштовање код Срба. Невеликом броју домова она је крсна слава, најчешће узета као завет, због избегнуте несреће или због заштите од летњих олуја.
kurir.rs/nsuzivo.rs