Зграда Универзитета у Нишу, познатиja и као Бановина, смештена на десној обали Нишаве, у близини Беогардске и Стамбол капије нишке Тврђаве, важи за најрепрезентативније и најлепше јавно здање у Нишу и један је од најзначајнијих историјских и архитектонских симбола града.
Њена изградња започета је крајем XIX века, a довршена 1886. године и била је прва јавна зграда изграђена након ослобођења Ниша 1878. године за потребе Окружног начелства Округа нишког и полиције. Објекат је пројектован у неоренесансном стилу, од стране непознатог бечког архитекте, због чега својим велелепним изгледом подсећа на репрезентативне палате царског Беча, показујући тиме и у урбанистичком смислу ауторитет српске државне власти и значај који је Нишу придаван током владавине династије Обреновић, а посебно кнеза и краља Милана, када је незванично важио за „другу престоницу“ Србије.
Са приземљем и спратом, јасно дефинисаним крилима и монументалним изгледом, зграда се издвајала од осталих објеката у граду и представљала је модеран административни центар, подигнут по тадашњим европским архитектонским узорима.
Поред архитектонске вредности, има и велики историјски значај. У периоду када је Ниш био ратна престоница Србије, у њој су били смештени Влада Србије и Министарство иностраних дела. Управо у овој згради 28. јула 1914. године тадашњем председнику Владе Краљевине Србије, Николи Пашићу, уручен је телеграм, којим је Аустроугарска објавила рат Србији. Тиме је започео до тада највећи сукоб у историји света – Први светски рат.
Током бугарске окупације, Ниш је био и место сусрета „два цара“, немачког кајзера Вилхелма II и бугарског цара Фердинанда. Наиме, 18. јануара 1916. године, организован је сусрет два владара и том приликом са балкона Окружног начелства (изнад улаза у садашњу Универзитетску библиотеку из правца кеја) заједно посматрали војну парду немачких и бугарских војника испод њих.
Након рата и проширењем јавне управе, јавила се потреба за проширењем зграде. Из тих разлога 1925. године бива дограђен још један, трећи спрат, пратећи стил оригиналног пројекта, чиме је значајно повећан капацитет зграде. Указом краљ Александра Карађорђевића Ујединитеља, 1929. године Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца мења назив у Краљевину Југославију, а такође се уводе и нове управне јединице – бановине, њих укупно 9.
Ниш постаје седиште Моравске бановине, па се поставило и питање даљег проширења зграде која је одувек била средиште државне управе. У том периоду дограђена су нова крила, али уз задржавање дотадашњег јединствног архитектонског стила. Средином тридесетих година, зграда добија свој данашњи и препознатљив изглед. Изграђен је репрезентативни полуктужни улазни део, окренут ка главном улазу нишке Тврђаве, Стамбол капији, чиме је и данашњи Универзитетски трг добио свој коначни изглед и форму. Уређени су и унутрашњи простори, укључујући свечану салу Бановинског већаи друге репрезентативне просторије за потребе Краљевске банске управе. У то време је био уграђен и лифт, што је представљало значајан технолошки напредак за читав град.
Као видљиви симболи овог периода и доградње палате Моравске бановине, због чега и носи данашњи назив међу Нишлијама, улазни прочељ, као и улаз из правца Шуматовачке улице красе два стилозована грба тадашње државе – Краљевине Југославије, од којих је онај мање познати, изнад бочног улаза у Шуматовачко, украшен и грифонима, као хералдичким чуварима малог државног штита.
Током Другог светског рата у згради су биле смештене различите управне и војне структуре окупационог немачког и колаборационистичког система власти. После ослобођења Ниша, палата Бановине је наставила да служи потребама државне управе и јавних служби.
Оснивањем Универзитета у Нишу 1965. године, објекат добија нову намену и постаје седиште Ректората. У њу се постепено усељавају универзитетске институције, Народна библиотека „Никола Тесла“ и друге установе, значајне за развој науке и образовања.
Зграда је данас под заштитом државе као споменик културе, те ни мало не чуди што је у њој смештен и Регионални завод за заштиту споменика култире Ниш. Током година више пута је обнављана, а њена фасада је посебно оштећени током НАТО бомбардовања 1999. кодине, када су 7. маја бачене десетине касетних бомби у непосредној околини самог објекта.
Иако данас има академску функцију, назив Бановина остао је дубоко укорењен међу Нишлијама, као симбол историјског, административног и културног идентитета града.
Палата која одолева вековима – нишка Бановина!
snagajuga.rs