Државни врх, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) и надлежна министарства увелико спроводе и припремају низ капиталних реформи усмерених на побољшање животног стандарда грађана Србије.
Фокус ових системских промена прецизно је подељен на два кључна стуба, смањење неједнакости у пензионом систему уз значајно повећање примања најстаријих суграђана, као и увођење строге дисциплине, модернизације и драстично бољих услова у домовима здравља и болницама широм земље.
Нови пакет помоћи
У светлу континуираног усклађивања пензија са растом плата, држава припрема нови сет мера који ће донети реалан раст пензија за више од 700.000 грађана.
Главни циљ предстојећих корекција јесте смањење неједнакости унутар пензионог система, са посебним акцентом на заштиту пензионера са најнижим примањима, односно оних чије пензије не прелазе износе од 40.000 до 45.000 динара.
Председник Републике Србије Александар Вучић истиче да се овај обимни пакет финансира искључиво из реалних прихода, те да за његово спровођење није потребно никакво задуживање:
– За пензионере припремамо нешто што ће много да им значи, посебно сиромашнијима, тај пакет ће изаћи на изузетно одобравање. Њихови џепови биће значајно пунији. У релативно кратком временском периоду. До наредних 3 месеца ће се то догодити – поручио је председник.
Директор Фонда ПИО, Реља Огњеновић, такође је говорио о механизму предстојећег повећања, указујући на то да претходна процентуална увећања не доносе исти номинални финансијски ефекат корисницима са минималним примањима и онима чија пензија премашује 100.000 динара.
– Гледамо да помогнемо онима који имају до 40.000 и 45.000 динара, да њима мало више подигнемо пензију… Није исто повећање за некога ко има 100.000 и за некога ко има 30.000 или 40.000 динара. Видећемо да ли ће то бити класично повећање кроз пензију или неки додатак – најавио је Огњеновић.
Због тога се прецизни подаци о учешћу пензија у БДП-у очекују у јулу, након чега ће се донети коначна одлука о моделу исплате.
Према подацима Фонда ПИО, у Србији тренутно има око 1,6 милиона корисника пензија.
Статистика примања
Просечна пензија у јануару 2026. године, након повећања од 12,2% из децембра 2025., износи 56.843 динара. (У периоду јануар-октобар 2025. просечна пензија износила је 50.679 динара или 432,5 евра).
Најнижа законска пензија за категорију запослених и самосталних делатности износи 31.092 динара.
Најнижа пољопривредна пензија износи око 24.443 динара.
Више од 300.000 пензионера прима најнижу пензију (највише пољопривредника, бивших запослених са ниским зарадама или непуним радним стажом).
Пакети солидарне помоћи
Поред директног усклађивања пензија, држава редовно спроводи и друге мере социјалне подршке. Подела пакета солидарне помоћи, који садрже прехрамбене намирнице и средства за хигијену.
Такође, у 2025. години издвојено је 1,4 милијарде динара за десетодневни опоравак 22.000 пензионера у бањама, као и за преко 94.000 пакета солидарне помоћи. Уз то, од 2020. године држава је кроз једнократне новчане помоћи исплатила и око 650 евра по пензионеру.
Раст пензија у Србији у последњих неколико година константно надмашује инфлацију, чиме се ефективно побољшава животни стандард. У поређењу са октобром претходне године, реални раст пензија износи 7,9 одсто. Планови за програме „Србија 2027“ и „Србија 2030“ подразумевају наставак исте динамике раста.
Дигитализација ПИО фонда
Да би пензиони систем пратио европске стандарде, ПИО фонд је имплементирао потпуно нову информациону технологију. Према речима директора Огњеновића, успех овог подухвата огледа се у ефикаснијем раду запослених:
– Пребацили смо 380 милиона података у нову базу, после 30 година смо заменили систем. Он сада не само да функционише, већ је много бржи. Сада наш запослени може у реалном времену да уђе и на основу матичног броја види све податке, без ручног проверавања.
Захваљујући овој иновацији, привремена решења се издају најчешће у року од седам дана, док се коначна решења доносе углавном за два до три месеца.
У Србији тренутно живи око 1,6 милиона пензионера, а охрабрује чињеница да расте број старосних, док се смањује број инвалидских пензија. Када је реч о старосној граници, она се за жене постепено помера, у 2026. години услов је 64 године живота и најмање 15 година стажа, са циљем да се до 2032. године услови за мушкарце и жене у потпуности изједначе.
Бенефицирани радни стаж задржава се за занимања са повећаним ризиком, где се за 12 месеци рада може рачунати до 18 месеци стажа.
Улагања у имовину ПИО фонда такође бележе раст.
У последњих пет година изграђено је или реконструисано 52.000 квадратних метара простора и обновљено девет филијала, док је тренутно у току реконструкција још пет објеката, укључујући и зграду у Немањиној улици чији је завршетак планиран за 2027. годину.
24sedam.rs