Председник Уставног суда Србије Владан Петров оценио је данас да ће се на парламентарним изборима надметати СНС као озбиљно организована странка и једно флуидно удружење грађана, јер је највећи део опозиције одлучио да подржи студентску листу.
Петров је за Тањуг рекао да је самим тим опозиција показала да је изгубила изборну трку, јер на изборима неће учествовати ддоајући и да је то огроман пораз за парламентарну страначку демократију.
“Очигледно ћемо на изборима имати борбу између озбиљно организоване странке, СНС, и једног флуидног удружења грађана које можда има добру апсорпциону способност и квалитет, али може такође да доведе у проблем оне који не желе да гласају директно за Вучића али не желе ни да гласају за једно велико ништа.
Програм који су студенти објавили је списак лепих жеља да би држава требало да крене од нулте тачке у 2026. години, што је по мени потенцијално опасан програм”, поручио је Петров.
Петров је оценио и да поједине опозиционе странке које дају подршку студентској листи и одустају да изађу самостално на изборе, не би вероватно могле ни да пређу цензус.
Како је навео, те странке дају неку врсту политичког искуства блоку који га нема, јер и сами тврде да је студентска листа састављена од људи који нису раније били активни у политици, како би након избора у неким преговорима и договорима дошло до покушаја да те опозционе странке учествују у вршењу функција које буду добили.
„Овај конгломерат различитих покрета, укључујући и тајне организације попут ПроГлас-а, нешто што ствара озбиљну стрепњу да чак и ако добију релевантан број гласова, па самим тим и број мандата, да ћемо имати озбиљан раздор у њиховом систему.
Поставља се питање како је могуће да сви ти различити политички актери подржавају листу, а нису сами део једне релативно чвршће организације која има име и презиме“, изјавио је он.
Петров је поручио да избори треба да прођу мирно, да све буде у складу са уставом и законом, да се утврде коначни резултати избора на време, јер сматра да Србија више нема могућност и привилегију да губи време након више од две године стање које је полу институционално.
Истакао је да би грађани на предстојећим парламентарним изборима требало предност да дају онима који се више држе устава и закона Србије, него онима који сваки свој потез или грешку правдају тиме да им је нека друга страна некакво право ускратила.
Говорећи о предизборној кампањи, Петров је рекао да би сви политички актери који буду учествовали у изборима требало да покажу добру, институционалну и уставно законску борбу, и додао да би нови политички актери требало да покажу једну врсту кохезије тако што ће прихватати институције Србије, медије, почети да гостују на свим телевизијама, да иду међу народ како би народ упознао главне људе на Студентској листи, њихову политичку харизму и нове идеје које они нуде Србији након ових избора.
„Желим да верујем да ћемо имати једну добру изборну кампању, да ћемо после две године фактичког ванредног стања имати можда прилику да заиста размишљамо о неким политички алтернативама.
Поједина распадања политичких савеза пред изборе не указују на то, већ указују на огромну фрагментацију тзв. студената у блокади и показују да долази доба пропасти и пропадања политичких странака“, оценио је он.
Осврћући се на то што је коалиција „Народна Србија“ предала листу а затим одустала од избора и стала иза студената, и то што је Социјалистичка партија Србије (СПС) пре расписивања избора искључила из партије Бранка Ружића, Петров је рекао да персоналне промене и та искључења не показују само да постоје проблеми у неслагању између водећих личности у политичким странкама, него показују да постоји озбиљна унутрашња организациона и структурална слабост политичких партија што, сматра он, није добро.
Подсетио је на члан 5. Устава који каже да у креирању демократске воље учествују политичке партије, напоменувши да све неформалне групе и разна удружења грађана које се сада региструју пред изборе за сврхе избора немају одговарајући политички кредибилитет у смислу искуства и организације, да би грађанима који желе да гласају против власти дали довољну гаранцију да ће знати за кога и за шта гласају.
„Још једном апелујем да све то што се дешава не иде у правцу подизања агресивних настојања, чак укључујући и речи.
Пробајмо да терминологију ћаци и блокадери заменимо једним законским и демократским речником а то је представници ове или оне изборне листе“, рекао је Петров.
Коментаришући програм од 11 тачака који је јуче објавила Студентска листа, Петров је указао да прва тачка полази од претпоставке да је судство и тужилаштво “заробљено”, да треба да буде ослобођено и да практично све судије врше свој посао и своју функцију под утицајем политичке власти што је, како каже, нетачно.
“Помисао на формирање некакве специјалне полиције која ће све то да проверава је нешто што људима може да створи додатну несигурност и увуче страх у кости јер је то ваљда порука да надлежни органи, укључујући и Управни суд, треба да се прибојавају некакве лустрације која би требало да буде спроведена од стране те специјалне полиције.
То је антидемократски и за осуду, надам се да ће ти невидљиви фактори то променити”, поручио је он.
Петров је изјавио да иако судство и тужилаштво може да ради много боље, промене се не могу спроводити мимо устава и закона већ само у складу са уставним и законским процедурама и механизмима.
tanjug.rs