Другога дана регионалне министарске конференције посвећене демографском развоју, која се одржава у Северној Македонији у организацији Популационог фонда Уједињених нација ,,UNFPA“, државни секретар у Министарству за бригу о породици и демографију Лазар Петровић учествовао је у панел дискусији на тему „Реформе политика и система као одговор на демографске промене: примери добрих пракси из света“.
Петровић је истакао да Република Србија има изграђен институционални и координациони оквир за демографска питања нагласивши да демографски изазови нису само питање броја становника, већ све више и питање њихове просторне расподеле. Објаснио је да унутрашње миграције и концентрација становништва у неколико већих урбаних центара мењају демографску слику Србије, због чега је, како је навео, један од приоритета јачање локалне димензије демографске политике и њене повезаности са националним нивоом.
– Одрживи демографски развој зависи од тога да ли људи могу да виде будућност тамо где живе, поручио је државни секретар.
Он је представио и значај пројекта „Фонд за развој популације“, који се реализује у сарадњи са УНДП, а који је усмерен на јачање координације између сектора, локалних капацитета и територијално прилагођених решења у градовима и општинама које се суочавају са демографским изазовима. Посебно је нагласио значај подршке локалним саветима за породицу и демографију као телима која могу да препознају специфичне потребе локалних заједница и развијају одговоре у складу са њима.
Петровић је указао да се примери добре праксе у области демографског развоја не могу једноставно пресликати из једне земље или региона у други, јер су дубоко условљене локалним контекстом. Као кључни предуслов за успех издвојио је сарадњу између националног и локалног нивоа, засновану на заједничком стратешком оквиру, али и флексибилну да омогући решења прилагођена конкретним локалним условима.
Учешће представника Републике Србије на регионалној конференцији у Скопљу потврдило је снажно опредељење Министарства за бригу о породици и демографију да изазове у области популације сагледава као развојно, интерсекторско и дугорочно питање, засновано на људским правима, слободи избора, равноправности, подршци породицама и јачању локалних заједница.