Иако у Хрватској нико до сада није видео нови филм Лордана Зафрановића „Златни рез 42 (Ђеца Козаре)“ навелико је почела кампања против режисера, а његов филм који ће публика видети 2. октобра у Београду, на отварању Феста, назива се – контроверзним.
Замера се Зафрановићу да одговорност усташког режима шири на хрватско друштво и државу, да користи историјске фалсификате у филмовима, а да је и плакат за најновији филм фалсификат. На њему је архивска фотографија мајке са децом у збегу, која наводно нема везе са децом са Козаре и приказује породицу Ивичевић из Дрвеника у избегличком кампу у Ел Шату 1944.
Негатор Јасеновца, историчар др Влатка Вукелић тако пише пред премијеру филма, који није видела, да када јавни делатници, па тако и Зафрановић, „користе дечје жртве за прикупљање политичких или уметничких бодова, долази до банализације патње“.
– Ако се дечје жртве представљају искључиво као доказ геноцидности „другога народа“ или „другог табора“, сећање постаје оружје у перманентном рату наратива. Тиме се ствара селективни морал: „наши“ су увек бранитељи и жртве, „њихови“ су увек злочинци – пише Вукелићева.
Она иде и даље и „открива“ како се у филму може препознати хушкачки тон: „Кориштење речи које противника приказују као нељуде или чудовишта, ‘звери’, ‘усташе’, ‘генетски склони злочину’, ‘они нису људи’, али и сугерисање да ‘они’ разумију само силу или да је насиље према њима оправдано“.
Дакле, усташе су људи, нису звери и злочинци који разумеју само силу. Ако је и од Вукелићке, превише је.
Десни медији данима већ лансирају тезе да Лордан Зафрановић „поново покушава цели хрватски народ да прогласи злочиначким, па и геноцидним“. Иако аутори тих теза такође нису видели филм, тврде да њиме Зафрановић нема намеру да говори о страдању козарачке деце, већ му је права намера политичка интерпретација хрватске историје.
По њима режисер којег мрзе хрватски десничари кривицу усташког режима пребацује свим Хрватима. Зато се понавља став о „опасној Зафрановићевој манипулацији“, а емоције уз дечје жртве са Козаре се проглашавају политичким порукама.
Како се ближи београдска премијера све је више притисака и на хрватске глумце у Зафрановићевом филму. Они засад не желе јавно да говоре о томе, да не би погоршали ситуацију и живот и ангажмане у Хрватској, али неће доћи у Београд на премијеру. А на друштвеним мрежама се прозивају Леон Лучев и Рене Биторајац да глуме у „новом филму злогласног дехуманизатора хрватске историје“.
„Да је ово нормална држава већ би добили изгон“, пише један „велики“ Хрват на друштвеним мрежама, уз безброј личних увреда глумцима. „Српско зло се опет спрема на агресију, а ти наводни Хрвати требају завршити онако по партизански, у јаму“, позива на убиство један од учесника „домољубне“ расправе.
Зафрановић је већ дуго у Хрватској непожељан, нема услове за рад, а дуго је радио на пројекту који се прво звао „Ђеца Козаре“. Његове агресивне критичаре наравно не узбуђује нови филм, већ подсећање на страшне усташке злочине.
Трагедија деце са Козаре приказује сву крваву бруталност усташа, а ревизионисти се годинама труде да фалсификују историју и напишу нову. Усташке логоре у којима су деца умирала од глади приказују као санаторијуме и лечилишта, а неки иду и тако далеко да антифашисте окривљују за смрт бројне деце са Козаре.Јасеновац и други сурови логори, гори и од нацистичких, покушавају да прикажу као „бање“, места угодног живота.
Зато је Зафрановић са својим филмовима трн у оку националиста и негатора усташких монструозних злочина.
– О мени се ћути већ тридесет и нешто година, ја не постојим у Хрватској – рекао је славни филмски режисер.
novosti.rs