Главни захтев српских власти у преговорима с МОЛ-ом је пун капацитет рада Рафинерије у Панчеву жиле куцавице енергетике и гаранта стабилности у земљи.
Расплет ситуације везане за продају руског дела власништва у НИС-у никако да се деси, а најновије информације до којих је дошао Курир потврђују да је главна кочница преговора српске стране и мађарског МОЛ-а статус Рафинерије нафте у Панчеву. Српска страна је одлучна да сачува ову компанију у досадашњем капацитету јер тиме гарантује енергетску и економску стабилност читаве земље.
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали претходно је изјавио да је направљен напредак у преговорима с МОЛ-ом о преузимању руског удела у НИС-у и да очекује да ових дана добијемо повратну информацију од мађарске компаније поводом последњег предлога наше стране. Мали је рекао да очекује да крајем ове недеље буде успешно завршена још једна рунда преговора.
Продаја НИС-а сложен процес
Горан Радосављевић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), сматра да треба очекивати нова продужења.
– Продаја већинског пакета акција компаније као што је НИС јесте сложен процес, преговори су комплексни, а рокови који су се чули у јавности претходних месеци нису били реални, рекао је он.
За Србију најважније питање у преговорима остаје будућност рада Рафинерије Панчево, јединог постројења за прераду сирове нафте у земљи, која снабдева 80 одсто домаћег тржишта. Након година улагања у унапређење прераде, Рафинерија Панчево производи деривате који задовољавају европске стандарде и могу се пласирати широм региона.
– Тај капацитет могао би да послужи за снабдевање тржишта Румуније и Бугарске, где МОЛ већ има значајно присуство, оцењује Радосављевић.
Међутим, остаје отворено питање да ли је мађарској компанији потребан садашњи обим производње.
– Србија ће вероватно инсистирати да Рафинерија настави да ради на постојећем нивоу како би и даље покривала највећи део домаће потрошње горива, док ће МОЛ процењивати да ли такав капацитет одговара његовим регионалним плановима, истакао је Радосављевић за Блумберг Адрију.
Одустајање малих пумпи
Проблеми у вези с НИС-ом и ново продужавање рокова директно утичу на мале бензинске пумпе, које зависе од испоруке горива из српске нафтне компаније.
Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, рекао је за Курир да се велики број малих пумпи нашао у незавидној ситуацији. За разлику од великих играча на тржишту деривата, мале пумпе немају много простора за компезовање могућих губитака.
– Мале пумпе, као и велике, имају обавезу да продају бензин и дизел по ценама које одређује држава сваког петка. С друге стране, нико не гарантује по којој цени та бензинска пумпа може да купи гориво. Испада да разлика у набавној и продајној цени није већа од неколико динара, па мале бензинске пумпе раде о свом трошку и практично без зараде. Због тога све већи број пумпи одустаје од овог посла који више није профитабилан као што је некад било, рекао је Атанацковић.
Нове неизвесности
Према оцени Небојше Атанацковића, судбина НИС-а првенствено зависи од договора мађарског МОЛ-а и руског „Гаспрома“, а о овим преговорима ми не знамо ништа.
– Ми не знамо ни да ли МОЛ жели да потврди да ли ће на одређени начин газдовати НИС-ом као већински власник. Дошло је до промене у врху мађарске власти и ми не знамо како се то одразило на МОЛ и преговоре који су у току. Уместо да ситуација у вези с нашом нафтном компанијом постане све јаснија и извеснија, ми имамо нове неизвености, што све додатно компликује, казао је Атанацковић.
Он је појаснио да одустајање од рада не значи гашење и затварање бензинске пумпе.
– Ако неко, рецимо, треба да иде по цистерну горива и да уложи 200 динара по литри дизела, а да разлика у набавној и продајној цени једва покрива трошкове транспорта, онда заиста нема резона да ради. Он неће угасити пумпу, већ ће радити смањеним капацитетом, што може бити проблем у мањим местима, где има, рецимо, само једна пумпа, објаснио је Небојша Атанацковић.
МОЛ има друге рафинерије
Професор Горан Радосављевић сматра да додатни фактор око судбине панчевачке рафинерије представља чињеница да у региону постоје и друге рафинерије, које би за МОЛ дугорочно могле да буду атрактивнија инвестиција, као што су она у Ријеци или бугарска рафинерија у Бургасу.
– Обе имају приступ морским лукама, веће капацитете и једноставније снабдевање сировом нафтом. Србија и Мађарска ће вероватно морати да пронађу средње решење, оцењује Радосављевић и истиче:
– Српска страна не сме да поставља услове који су неприхватљиви за другу страну, нарочито јер је се МОЛ с већинским власником договорио о купопродаји.Он подсећа, да уколико се потези Србије, која је мањински власник НИС-а, протумаче као покушај блокирања трансакције, земља ризикује да буде тужена у међународном поступку арбитраже.
kurir.rs/nsuzivo.rs