Директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ изјавила је данас да иако су у Србији регистрована прва два случаја оболевања од грознице Западног Нила у овој години нема разлога за бригу и упутила апел грађанима да избегавају периоде дана када је интензитет убода комараца, који су преносиоци вируса, веома изражен.
Јовановићева је истакла да се инфекције изазване вирусом Западног Нила на територији наше земље региструју од 2012. године, у периоду од 1. јуна до краја септембра.
– У овом тренутку немамо разлог за забринутост, зато што ће се инфекције изазване вирусом западног Нила појављивати сваке сезоне. Оно што је најважније за све нас је да избегавамо периоде дана када је интензитет убода комараца веома изражен, рекла је Јовановићева за Први програм Радио Београда.
Она је нагласила да на територији земље доминира род „Цулеџ“ комараца, који преносе вирус са животиња – попут птица и коња.
Иако су регистрована прва два случаја ове сезоне, обично се ради о тежим облицима инфекције и развоју болести повезаних са запаљењем можданица и енцефалитисом, нарочито код особа са хроничним стањима. Као мере заштите, препоручује се избегавање дужих шетњи поред воде и у влажним срединама, ношење гардеробе дугих рукава и ногавица које нису припијене уз тело, боравак у климатизованим просторима, као и примена репелената.
Говорећи о обележавању 102 године постојања Института, подсетила је на његовог оснивача и првог декана Медицинског факултета, чије име установа с поносом носи Милана Јовановића Батута, и истакла да установа с поносом носи његово име.
– Он је дао велики допринос, пре свега, формирању основног концепта рада Института по угледу на бројне европске земље, највише по угледу на Немачку, на Аустрију, навела је Јовановићева.
Директорка је истакла значај координисаног праћења кретања заразних и незаразних болести (попут кардиоваскуларних, дијабетеса и малигнитета), као и унапређења система контроле кроз развој микробиолошких лабораторија и подршку Европске уније у успостављању савремених технологија.
Јовановићева је истакла да су они као систем заиста спремни и да одговоре и да препознају нове претње.
– У сталној сарадњи са Светском здравственом организацијом, са Европским центром за контролу болести, са Центром за контролу болести са територије Америке, ми смо у нашим свакодневним активностима већ употребили, имплементирали те основне препоруке, тако да по њима и поступамо. Спремни смо, рекла је Јовановићева одговарајући на упозорења СЗО о новим претњама заразних болести.
Додала је да је брза реакција здравствених радника у примарној и секундарној заштити кључна за успешан епидемиолошки наџор.
Када је реч о превентивним програмима, навела је да је оџив грађана добар, али да мора да буде још бољи, нарочито у циљним групама.
– Рак дојке – Мамографију је обавезно урадити у животној доби од 50 до 69 година, једном у периоду од две године. Рак грлића материце – Папаниколау тест препоручује се свим дамама старости од 25 до 64 године бар једном у три године. Рак дебелог црева – Болест је у порасту и код мушкараца и код жена, а препорука је да се тест на невидљиво крварење у столици уради пре појаве симптома, навела је Јовановићева.
tanjug.rs