Статистика и завршен степен радова на терену јасно показују да је развој стратешке инфраструктуре остао приоритет.
Србија у 2026. години бележи врхунац најинтензивнијег циклуса инфраструктурног развоја у својој модерној историји, иза чега стоји деценија континуитета и стотине километара нових ауто-путева.
Статистика и завршен степен радова на терену јасно показују да је развој стратешке инфраструктуре остао приоритет, служећи као основни покретач привредне стабилности и регионалне повезаности.
Резултати наспрам претходних деценија
Статистички увид у динамику изградње путне мреже од 2012. године до данас указује на суштинску промену у ефикасности домаћег грађевинског сектора. Анализа резултата у последњих 13 година открива темпо рада који по обиму и брзини реализације превазилази вишедеценијски учинак претходних периода:
1945-2012. године (67 година): У Србији је изграђено укупно 596 километара ауто-путева.
2013-почетак 2026. године (13 година): Пуштена су у саобраћај 623 километра ауто-путева.
Ови подаци недвосмислено потврђују да је у периоду од свега 13 година пројектовано и изграђено више капиталних објеката него у претходних седам деценија заједно.
Тренутна слика на терену показује да замах градње не јењава, на мапи Србије се у фебруару 2026. налази преко 300 километара активних градилишта. Дугорочни стратешки планови су још амбициознији и предвиђају изградњу додатних 936 километара ауто-путева и брзих саобраћајница. Оваква мрежа путева поставља Србију у ред инфраструктурно најразвијенијих земаља региона, директно доприносећи економском расту и бољој повезаности свих њених делова.
Велика отварања у 2025. години
Протекла година била је кључна за повезивање свих делова земље. Од 1. јануара 2025. године, пуштене су у саобраћај деонице које су суштински скратиле време путовања и отвориле врата новим инвестицијама.
„Милош Велики“ стигао до Пожеге
Највећи подухват у 2025. години свакако је било пуштање у саобраћај деонице Прељина-Пожега, дуге 30,96 километара. Ово је технички најзахтевнији пројекат икада изведен у нашој земљи, јер пролази кроз изузетно тежак планински и геолошки терен. На овој деоници налазе се и два најдужа тунела у Србији – „Лаз“ (2,8 км) и „Муњино брдо“ (2,7 км).
Поводом овог отварања, председник Србије Александар Вучић је нагласио да овај ауто-пут суштински мења перспективу читавог региона, спајајући Пожегу директно са Београдом и омогућавајући даљи наставак градње ка југозападу.
Моравски коридор: Први дигитални ауто-пут
Током 2025. године, фокус је био и на Моравском коридору (ауто-пут Е-761), који повезује Појате и Прељину. Посебан значај имало је отварање деонице од петље „Врњачка Бања“ до петље „Врба“, у дужини од 14,3 километра, као и деонице Кошеви.
Приликом обиласка ове деонице, председник је изјавио:
– Овај ауто-пут је чудесан и повезује Ниш и југоисток Србије на најбржи начин. Страшно је важан за овај део наше земље и подићи ће квалитет живота људи.
Дунавски коридор: Источна Србија на мапи развоја
У фебруару 2025. године отворена су прва 32 километра Дунавског коридора. Овај пројекат је омогућио да се од Београда до Пожаревца стигне за мање од сат времена, чиме су туристички центри попут Голупца, Ђердапа и Великог Градишта постали никад ближи престоници. Пут је постао снажан подстицај за индустрију и пољопривреду читаве источне Србије.
Брза веза за Ваљево
Почетком 2025. године у саобраћај је пуштена и деоница Иверак-Дивци (5,8 км), која је део брзе саобраћајнице Иверак–Лајковац. Ваљево је овим пројектом добило директан излаз на ауто-пут „Милош Велики“, чиме су елиминисане велике гужве на локалним путевима, а безбедност учесника у саобраћају подигнута на највиши ниво.
Даљи планови за изградњу
У овом тренутку градилишта широм Србије су активна. Тренутно је у изградњи још 394 километра ауто-путева и брзих саобраћајница. Међутим, планови су још амбициознији и обухватају изградњу додатних 936 километара нових путева. Председник Вучић је јасно дефинисао шта су следећи кораци у блиској будућности како би се саобраћајни прстен Србије затворио:
– Завршетак преосталих 28 км од Чачка до Краљева (деоница до Адрана).
– Изградња преостале везе од 13 км од Врбе (Краљево-југ) до Адрана.
– Потпуно спајање Лесковца, Врања, Пирота, Прокупља и Поморавља са Краљевом и западом Србије.
– До пре неку годину ми нисмо имали аутопут ни до Обреновца, ни до Уба, ни до Милановца, ни до Чачка, ни до Пожеге. Сада све то имамо. Имаћемо аутопут и до Краљева – поручио је председник Вучић, сумирајући резултате који су некада деловали недостижно.
24sedam.rs