Студенткиња четврте године смера за Социјалну политику и социјални рад суочила се са вишегодишњом институционалном дискриминацијом, ускраћивањем литературе и јавним понижавањем од стране управе и сарадника Департмана.
Професор Душан Алексић, лично претио студенткињи – „Након што сам упутила критику на рачун институционалног лицемерја и спреге са Управом, од проф. др Душана Алексића човека који у јавности и медијима често иступа као борац за друштвену правду добила сам директну претњу.
Уместо академског дијалога или макар људског разумевања за студенткињу којој је пет година ускраћено основно право, професор мој недостатак литературе цинично назива ‘проблемом који сматрам да имам’, а моју легитимну критику карактерише као основ за кривичну пријаву за ‘узнемиравање и прогањање’.“
Понижавање пред колегама, вишесатно чекање испита по ходницима, недостатак прилагођене литературе и, на крају, јавни напади са званичног инстаграм налога матичног департмана – реалност је са којом се већ четири године бори слабовида студенткиња основних академских студија. Иако закон и универзитетска правила гарантују једнака права за све, она је на елементарне услове за полагање испита чекала чак три године.
„Нисам пас да ме неко враћа на место“
Драма је почела када је сарадница Департмана пред пуном учионицом приморала студенткињу да чека сат и по времена како би остале колеге завршиле тест, уз образложење „да јој неко не би шапнуо питања“. Након што је девојка одбила овај понижавајући третман и отишла у оближњи кафић, сарадница ју је позвала телефоном са туђег броја и наредила јој да се врати. Када се вратила, речено јој је да седне и чека јер је „имала довољно времена да јој колеге шапну питања“.
„Изашла сам опет, јер нисам пас да ме неко ‘враћа на место’“, наводи студенткиња. Реакција надлежних професорки у Деканату на овакво понашање била је оправдање да је сарадница „млада и да је хтела да се докаже“.
Након овог инцидента, студенткиња је поднела четири званичне молбе и ишла на бројне разговоре тражећи елементарно право – да полаже испите кад и сви остали, уз помоћ асистента или преко лаптопа. Те услове добила је тек почетком ове године. То значи да је пуне три године испите чекала по ходницима, док су јој полагања одлагана и до 20 дана.
Три године студирања без литературе
Поред административних баријера, студенткиња је била потпуно препуштена самој себи када је реч о материјалима за учење. Тек на четвртој години студија добила је прилагођену литературу за предмете из прве три године. До тада су јој текстове и књиге углавном преписивале и прилагођавале колегинице са године.
Јавни линч са званичног налога Департмана
Врхунац институционалног притиска догодио се на друштвеној мрежи Инстаграм. У расправи која је уследила, са званичног налога Департмана за социјалну политику и социјални рад, професори су студенткињи писали коментаре о њеним „фрустрацијама, животним околностима и кратком фитиљу“.
Оно што овај чин чини још скандалознијим јесте чињеница да су професори свесно злоупотребили тешке личне и здравствене детаље које им је студенткиња раније поверила у поверењу – информацију да је оперисала срце, једва остала жива и да њен цимер у болници није преживео операцију. Истовремено, са истог налога су јој поручили „да ће наставити да се радују њеним академским успесима“, иако су знали да јој три године нису обезбедили литературу.
Управница Департмана је у Деканату отворено признала да је циљ био „да људи виде те коментаре“, оптуживши успут студенткињу да „никада нису селе да причају“. Одговор на питање зашто до тог разговора раније није дошло – студенткиња никада није добила.
Званична страница Департмана је након овога блокирала студенткињу и обрисала све коментаре осим коментара једне адвокатице, у покушају да прикрије трагове јавног посрамљивања. Међутим, претрпљена штета и сведочанство о грубом кршењу људских и студентских права остају као мрља на раду ове високошколске установе.
snagajuga.rs