Свети Алексије слави се 30. марта по грегоријанском календару
Сматра се заштитником просјака, путника, болничара, ходочасника и дадиља
Верници Српске православне цркве 30. марта славе Светог Алексија, познатог још и као „Човек Божији“. Овај светитељ сматра се заштитником просјака, путника, болничара, ходочасника и дадиља. Верује се да Свети Алексије брине о свим убогим и несрећним људима и да би требало да му се моле сви који траже исцељење читањем посебне молитве. У српском народу постоји још један обичај који би требало испунити на дан Светог Алексија.
Светитељ Алексије веома је поштован у српском народу. Прозван је „Човеком Божијим“ кад се упокојио у колиби својих родитеља, пошто је 17 година провео живећи као просјак и, по предању, чинио чуда по упокојењу. У Србији мало породица прославља Светог Алексија као крсну славу, али га сви верници поштују и следе обичаје који се везују за његов дан.
Свети Алексије – „Човек Божији“
Рођен је у Риму за време владавине цара Хонорија, у угледној и веома богатој породици. Његови родитељи, и поред свог раскошног живота, били су веома побожни и богоугодни људи. Алексије, као њихов син јединац, био је одгајан у атмосфери вере и богољубља. Алексије је био принуђен на брак, али су његова вера и жеља да служи Богу надмашиле све материјалне и друштвене обавезе. Већ прве брачне ноћи побегао је од куће и посветио се испосничком животу. Наредних 17 година провео је као просјак, лутајући по местима широм Римског царства, ширећи хришћанство и непрестано се молећи Богу.
После 17 година лутања, лађа на којој је Алексије био, због јаких ветрова скренула је са свог првобитног пута и нанела их до Рима. Светитељ је то схватио као знак и посетио кућу својих родитеља. Отац и мајка нису препознали просјака који је тог дана дошао на њихова врата, али су му дозволили да живи у колиби у њиховом дворишту. Алексије је наставио свој испоснички живот ту, живећи још 17 година надомак родитељске куће, али све време остајући непознат својим родитељима.
Према предању, када је Свети Алексије преминуо, зачуо се глас из цркве Светих апостола који је наводио присутне да „потраже Човека Божијег“. Цар, патријарх и њихова пратња стигли су до Алексијеве колибе, где су открили истину. Светитељ је пронађен мртав, а у руци је имао папир на којем је, непосредно пред смрт, записао своју животну причу. Из тога су родитељи и његова супруга сазнали ко је заправо био просјак којег су примили у свој дом. Предање каже да му је лице „светлело као сунце“.
Кад је откривено да је просјак заправо био њихов син, Алексејеви родитељи су били неутешни. Утешили су се видевши чуда која је „Човек Божији“ чинио и после смрти. Хришћани верују да су се додиром његовог тела лечили многи болесници и да је из тела Светог Алексија потекло свето миро. Сахрањен је у ковчегу од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.
Свети Алексије – обичаји и веровања
Свети Алексије се сматра заштитником просјака, путника, болничара, ходочасника и дадиља. Народ каже да „Човек Божији“ брине о свим убогим и несрећним људима и да, на његов дан никако није добро отерати просјака са врата или му одбити милостињу, јер ћете тако увредити светитеља.
Постоји још један обичај који православни верници поштују на дан Светог Алексија. Уколико нисте у прилици да одете у цркву, помолите се код куће за здравље и исцељење свих болесних које познајете. Верује се да молитва Светом Алексију има чудотворну моћ и да помаже у исцељењу болесника.
Молитва Светом Алексију
„Узвисио си се у врлини и очистивши ум, ка Жељеном и Узвишеном си доспео. Бестрашћем си украсио свој живот и изузетни пост си примио са чистом савешћу. У молитвама си био као бестелесан, и засијао си као Сунце у свету, преблажени Алексије.
О предобри Свети Алексије, помози нама грешним да својим молитвама задобијемо милост Божију. Очисти нам срца и душе, да можемо волети Господа и служити му чистим срцем, као што си ти учинио кроз свој живот испуњен вером и љубављу. Испуни нас милошћу и помози да проналазимо утеху и исцељење.
Амин.“
alo.rs