Ово више није питање инцидента. Ово је питање апсолутне одговорности
Смрт младе студенткиње, која је изгубила живот падом са петог спрата Филозофског факултета у Београду, није само трагедија једне породице – то је брутално огледало Универзитета који је одавно изгубио контролу над сопственим институцијама.
Оно што су јујче затекли припадници Управе криминалистичке полиције (UKP) не личи на образовну установу, већ на импровизовани камп без реда, правила и одговорности. Учионице претворене у спаваонице. Учионице затрпане душецима. Мегафони, пароле, батерије, разбацана опрема. Трагови пиротехнике. Спрејеви. Боце. Неред који не настаје случајно – већ систематским игнорисањем свега што факултет треба да буде.
И онда – отворен прозор на петом спрату. Испод њега кутија са пиротехничким средствима. Трагови гашења пожара. Све оно што нема шта да тражи у простору у којем се школују млади људи.
Јер како је могуће да се у једној високошколској установи: складишти пиротехника, борави и спава без икакве контроле, уносе алкохол и потенцијално опасни предмети, организује живот који нема никакве везе са образовањем?
Ко је то дозволио?
Аутономија универзитета никада није значила одсуство закона. Није значила претварање факултета у простор без наџора, без правила и без минимума безбедности. Аутономија подразумева слободу мишљења – не слободу хаоса.
Аутономија факултета не значи да чувар има право да не дозволи полицији да уђе у исти. Факултет није амбасада стране државе, факултет је школа.
А управо се то сада претворило у страшну трагедију која има име и презиме. Има лице. Има 25 година.
И питање је било када ће се овако нешто догодити, нажалост.
Фотографије које су се појавиле у јавности, настале само неколико дана пре трагедије, додатно леде крв у жилама. Студенти који спавају по столицама. Мушкарац који лежи на поду. Простор који више личи на напуштену халу него на академску установу.
Filozofski fakultet u Beogradu.
Slika nastala pre par dana.
Peti sprat.
Pametnom dosta.
Milice, neka ti Gospod podari vecni spokoj!🙏 pic.twitter.com/xTPwLYfXox— Darko Bojic (@darkobojic910) March 27, 2026
И нико није реаговао.
Нико није питао ко су ти људи, зашто ту бораве, под којим условима, и ко за то сноси одговорност.
Јер да јесте – можда данас не бисмо говорили о смрти, ни ове младе девојке, а ни самог факултета.
Полиција и тужилаштво сада раде свој део посла. И треба да га ураде до краја. Без компромиса. Без заштите било кога. Јер овде се више не ради о политици, ни о протестима, ни о идеологији који и нису дозвољени у оквиру факултета. Ради се о животу који је изгубљен.
Најтеже питање остаје да виси у ваздуху – оно које нико не жели да изговори наглас, али га сви мисле: Да ли је ова смрт могла бити спречена?
И оно можда мало лакше – Је л’ ово резултат ваше аутономије? Или можда ваше борбе за сопствене сутра министарске фотеље?
24sedam.rs