Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је јутрос да је до сада издато више од 100.000 потврда грађанима по основу закона „Свој на своме“, за два месеца, од када је издато прво решење.
„20. април смо обележили као датум издавања 100.000. потврде по закону ‘Свој на своме’, и могу да кажем са задовољством да је то изузетан резултат у веома кратком року. За 29 година примене осталих закона којима је уређивано ово питање, укупно је донето око 320.000 решења, што о легализацији, што о озакоњењу. Ми сада, за мање од два месеца, имамо уписаних 100.000 наших грађана у катастар непокретности, завршен поступак, уписано право“, рекла је Софронијевић за РТС.
На питање у којем року по добијању потврде мора да се уплати такса, Софронијевић је одговорила да само они грађани који добију потврду и добију СМС обавештење са поруком са тачним износом за уплату накнаде по овом закону, треба да плате ту накнаду, док ће остали сачекати СМС и обавештење.
„Када се изда потврда, следећи корак је уплата. По закону, тај рок је 30 дана, и ако се не уплати, остаје забележба о забрани отуђења. Овај закон је направио једну позитивну дискриминацију и направио је разлику у висини таксе. Најчешћа такса, с обзиром да је више од 70 одсто поднетих пријава се односи на породичне стамбене објекте, сви они имају могућност да плате ту таксу у износу од 100 евра, док за оне инвеститоре који су градили за тржиште, тај износ се поклапа са износом доприноса који би био плаћен у редовном поступку“, рекла је Софронијевић.
На питање шта се дешава ако се не уплати такса, министарка одговара да остаје забрана за отуђење, што значи да није поступак завршен.
„Зато ја позивам, одмах када добијете СМС, извршите уплату која вам је наведена, јер једино на тај начин се поступак завршава, брише се забележба из катастра и ви онда у пуном обиму као власник непокретности можете да је користите и да располажете својом непокретношћу. За инвеститоре који су градили за тржиште, ми смо по закону предвидели и могућност принудне наплате, а сам поступак покреће државно правобранилаштво“, рекла је Софронијевић.
На питање који објекти су имали приоритет при процесу легализације, Софронијевић одговара да су се гледала два елемента – време подношења захтева и уредност документације.
tanjug