Српска православна црква данас слави празник Свете великомученице Марине, у народу познатије као Огњена Марија, која је била борац за хришћанску веру и заштитница жена.
Света Марина рођена је крајем трећег века током владавине цара Диоклецијана у Јужној Анадолији, у Антиохији.
У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије који кажњава громом, и спада у „огњевите“ свеце.
Обичај је да се на овај празник не раде никакви послови, а посебно радови у пољу.
Као јединица незнабожачких родитеља, крстила се у 12. години, због чега је се отац одрекао и према предању, након што је примила хришћанство крштењем, Света мученица Марина заветовала се да се никада неће удати, али и да ће својом душом пострадати за Исуса Христа.
У 16. години живота, због одбијања понуђеног брака и вере у Господа Исуса Христа, изложена је најгорим мукама, а потом и погубљена мачем у доба цара Диоклецијана.
Намесник царски, Олимврије, када је сазнао да је она хришћанка, пожелео је да му буде жена. А када је то Марина одбила, он јој је наредио да се поклони идолима, на шта је она одговорила:
„Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему“.
Тада је Олимврије ставио на љуте муке, па је сву рањену и крваву бацио у тамницу. У тамници Марина се молила Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену.
Но када се она прекрсти змија се распукла и ишчезла.
Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас:
„Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља“. И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу.
Најзад је осуди на посечење мачем.
Чудотворне мошти светитељке налазил су се у Цариграду до доласка крсташа, а сада се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.
Светитељка се најчешће представља са крстом и палмом, симболом мучеништва, у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.
У народном предању чувају се примери о ватри која је у вреле празничне дане спалила жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.
tanjug.rs