Противпровални системи за куће убрајају се међу најчешће и основне начине обезбеђења објеката.
Људи се за уградњу оваквих система углавном одлучују због локације на којој живе или како би повећали осећај сигурности.
Алармни системи могу се инсталирати на различитим врстама објеката, било да су у питању стамбене зграде, пословни простори или породичне куће.
Посматрано уопштено, заштита куће дели се на спољашњу и унутрашњу, при чему свака од њих има посебне елементе повезане са управљачком јединицом односно централом.
Спољна заштита куће
Пошто је изложена временским условима и спољним утицајима, спољашња заштита мора бити изведена од квалитетних компоненти, а сама монтажа је знатно захтевнија. Оваква заштита намењена је сложенијим системима и најчешће се користи код објеката који имају ограђено двориште и контролисан приступ.
Унутрашња заштита куће
Унутрашња заштита представља најраспрострањенији облик техничког обезбеђења. Њена основна сврха је заштита унутрашњости објекта спречавањем кретања провалника кроз простор. Поред тога, пружа додатну сигурност станарима током ноћи и штити их од нежељеног уласка док бораве у кући.
Врсте алармних уређаја
Противпровални системи деле се на жичне и бежичне, иако оба принципа рада функционишу готово идентично. Главна разлика није у квалитету рада, већ у начину инсталације. Жични систем мора бити планиран заједно са електроинсталацијама пре изградње објекта, док се бежични системи могу уградити и накнадно.
Бежични
Бежични алармни системи постају све популарнији и траженији. Њихови елементи повезани су са централном јединицом путем одређене фреквенције, без потребе за кабловима. Захваљујући томе, монтажа је једноставнија и бржа, без бушења и штемовања зидова, па се изглед простора не нарушава. Овакви системи посебно су практични за постојеће објекте који немају унапред припремљене инсталације за аларм.
Жични
Код жичних система сви елементи повезани су са централом кабловима. Такав аларм потребно је предвидети још у фази пројектовања куће и уклопити га у план електроинсталација. Уколико се аларм не угради током градње, препоручује се макар постављање инсталационих цеви како би се каблови могли накнадно провући. У супротном, једина опција остаје бежични алармни систем.
Како функционише аларм
Централа је главна управљачка јединица алармног система која обрађује сигнале сензора и активира звучна и светлосна упозорења. Поседује сопствени акумулатор, па ради и током нестанка струје. Може бити повезана са телефонском линијом, наџорним центром или мобилним уређајима корисника.
Тастатура служи за укључивање и искључивање алармног система, преглед догађаја и подешавање централе. Најчешће користи ЛЕД, ЛЦД или тоуцх-сцреен екран и омогућава активацију различитих режима рада аларма.
Говорни модул омогућава лакше управљање системом и пријаву тачне локације аларма. ГСМ модул користи се када нема телефонске линије и омогућава комуникацију и слање СМС порука.
Сирена служи за упозоравање околине и одвраћање провалника. Спољна сирена има сопствено напајање, па ради и без струје, а често поседује и заштиту од неовлашћеног отварања.
Алармни систем може се проширити додатним уређајима попут детектора гасова, сензора покрета, температуре, пожара и лома стакла, као и камерама за видео-наџор.
Цена алармног система
Оријентациона цена алармног система, заједно са набавком и уградњом централе, додатних јединица, сензора и камера, почиње од око 200 евра. Коначна цена зависи од врсте система, величине објекта, броја сензора и других компоненти, као и од самог понуђача. Поједини системи могу коштати и више од 1.000 евра.
24sedam