Истраживање спроводи Економски факултет Универзитета у Нишу, у оквиру научно-истраживачког пројекта „UR wise“ који финансира Европска унија
Прелиминарни резултати великог истраживања „Best City Report“ показали су да највећи центри у Србији нису уједно и најбољи за живот. Према мишљењу самих грађана, апсолутни победник и најбоље оцењени град је Сомбор, док се у самом врху листе налазе и Шабац и Пирот. Ниједан од четири највећа града у нашој земљи није успео да се пласира у врх ове листе.
Ово истраживање спроводи Економски факултет Универзитета у Нишу, у оквиру научно-истраживачког пројекта „UR wise“ који финансира Европска унија. Истраживачки тим, који предводе проф. др Јелена Станковић и проф. др Весна Јанковић Милић, анализирао је перцепцију грађана кроз 10 различитих димензија и чак 54 фактора.
Сомбор убедљиво први
Иако би многи претпоставили да метрополе нуде најбољи квалитет живота резултати говоре супротно, судећи по перцепцији грађана који у њима живе. У чак од 8 од 10 области живота, Сомбор је био најбољи град, а ако се узме у обзир и да је у две димензије заузео друго место, јасно је да је резултат чврст као стена. Следе га Шабац и Пирот и може се слободно закључити да овакав поредак није нимало случајан.
– Ниједан од четири велика града у Србији – Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац нису се нашли у врху, већ је реч о мањим градовима, али о оним мањим градовима који имају релативно јаку привреду, у смислу да постоје или успешне стране директне инвестиције или јаке домаће фабрике које послују у тим градовима – објашњава проф. др Јелена Станковић.
Према њеним речима Нови Сад се нашао тек на 10. месту, Београд на 14, Крагујевац на 17, док је Ниш најлошије рангиран и заузима тек 22. позицију.
Безбедност на првом месту
Када су упитани шта им је најбитније за живот у урбаној средини, грађани су били јасни. Проф. др Весна Јанковић Милић истиче да су грађани на прва три места ставили безбедност и здравствену заштиту, приуштиво становање (могућност куповине или изнајмљивања адекватне некретнине) и образовање. Интересантно је да су грађани управо у димензији безбедности и здравља исказали највеће задовољство, али и нагласили да је то област на којој градови треба највише да раде.
С друге стране, резултати су открили један забрињавајући податак.
– Оно што нас је забринуло јесте да је перципирана као најмање битна димензија животна средина, а здравље као најбитније. Потребно је подизати свест наших грађана да су животна средина и здравље и те како повезани и да то што дишемо и једемо утиче на наш квалитет живота – упозорава проф. др Станковић.
Мањи градови као спас од демографског пада
Истраживање показује да се и у мањим градовима може задржати становништво, али истовремено говори и у прилог потребе за децентрализацијом.
– Мени је драго што су мањи градови најбоље рангирани јер је то доказ да постоји начин да у мањим срединама задржите људе. Без људског капитала нећете имати економију. Србија је сувише централизована. Најбогатији град Италије није Рим, већ Милано, и потребно је размишљати о регионалним политикама које би диверзификовале и институције и економију, јер је то једини начин да имате заиста економски развој земље – наглашава проф. др Станковић.
Брендирање градова, указује она, доноси туристе, инвестиције и бољу цену производа.
Како су грађани рангирали области живота по значају:
– Безбедност и здравство
– Становање и доступност
– Дигитална спремност
– Мобилност и приступачност
– Социјална инклузија и и једнакост
– Образовање и људски капитал
– Култура и разонода
– Јавне услуге и управа
– Економија и тржиште рада
– Животна средина и клима
Коначни резултати стижу крајем месеца
Ово су тек прелиминарни резултати засновани на одговорима 2.000 становника и мишљењу 200 такозваних “opinion lidera”, односно интелектуалне елите – професора, лекара, уметника, глумаца… Како објашњава проф. др Весна Јанковић Милић, тренутно је у току анкетирање 300 представника пословне заједнице који ће оцењивати квалитет рада и пословања у локалним срединама.
– Следећа фаза, која је у току, јесте укључивање пословне заједнице. У плану је да коначни извештај буде готов до краја овог месеца и биће јавно доступан на сајту нашег факултета и пројекта – закључује проф. др Јанковић Милић.
Коначна ранг листа би могла да претрпи одређене промене када се укрсте подаци о квалитету живота са подацима о квалитету пословања јер, како истичу истраживачи, живот и посао нису идентични.
24sedam.rs