Србија међу пет земаља Европе: Ево у чему нам завиде и најбогатији

Foto: Wikipedia

Подели:

Стигли најновији подаци

Док се у западној Европи већина грађана бори са високим киријама и несигурношћу становања, Србија се са поносом може похвалити једном од највиших стопа власништва над некретнинама на континенту.

Према најновијим подацима за 2024. годину, чак 88,9 одсто становника Србије живи у сопственој некретнини, што нас сврстава међу пет водећих земаља Европе. За поређење, просечна стопа власништва у Европској унији износи свега 68 одсто. Ова разлика није случајна – она одражава дубоко укорењену културу стабилности и породичне сигурности која у Србији има дугу традицију.

Насупрот томе, у водећим западноевропским државама ситуација је потпуно другачија. У Немачкој само 47,2 одсто људи живи у сопственој некретнини, у Аустрији око 54,5, а у Швајцарској тек 42. Тамошњи грађани често плаћају кирије које гутају и трећину месечних примања, док су цене станова у великим градовима достигле нивое недостижне за просечну породицу. У Србији, захваљујући масовној приватизацији државних станова и снажној породичној солидарности, већина домаћинстава живи без терета месечне кирије, што директно ослобађа значајан део буџета за друге животне потребе.

Овај висок проценат власништва заправо открива да је реални стандард живота у Србији знатно бољи него што површни показатељи БДП-а сугеришу. Када породица не издваја стотине или хиљаде евра месечно за ренту, већ живи у свом стану или кући – наслеђеној или купљеној по приступачним ценама – то значи већу финансијску слободу, мањи стрес и бољу могућност за уштеде и инвестиције. Додатно, ниска задуженост (већина некретнина је без кредита) и ниски трошкови живота чине да просечан Србин може да приушти квалитетнију исхрану, породична окупљања и путовања упркос номинално нижим платама у односу на Запад.

Поглед редакције портала Српски Угао

Висока стопа власништва над некретнинама у Србији није само статистички податак – она је доказ отпорности нашег друштва и мудрости генерација које су приоритет дале стабилном крову над главом. Док Западна Европа све више подсећа на „најамничко друштво“ где се живи од плате до плате, Србија показује да је прави стандард живота управо у томе да човек буде газда у својој кући. То је модел који вреди чувати и даље развијати.

Пише: Нина Стојановић

srpskiugao.rs